Istanbul otvara novi aerodrom s ciljem da postane najveći na svetu

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sutra će, u ponedeljak, otvoriti novi, treći aerodrom Istanbula, koji će, kako je najavljeno, kroz 12 godina biti najveći na svetu, kada bude potpuno završen.

Izgradnja tog megaprojekta je praćena problemima oko prava radnika, ekoloških pitanja i slabljenja turske privrede. Izgradjen je na evropskoj obali kod Istanbula, 35 kilometara severno od najvećeg grada Turske, u okrugu Arnavutko.

Otvaranje za sada završenog dela aerodroma biće simbolično priredjeno na 95. godišnjicu osnivanja Tturske Republike.

Aerodrom će proraditi za nekoliko dana uz mali, probni broj letova, a redovan saobraćaj se očekuje do kraja ove godine.

Istanbul ima još dva aerodroma: „Ataturk“ čije se skoro zatvaranje planira i aerodrom „Sabiha Gekčen“.

Desetine hiljada radnika užurbano se trude da poslenjeg dana završe zdanje da bi ispunili Erdoganov rok – 29. oktobar. Protesti u septembru izbili su zbog loših uslova rada, neplaćanja, stanovanja u prenatrpanim „radnim logorima“ i zbog pogibija na gradilištu – dok se zvanično tvrdi da ih je bilo 27, opozicija je u Parlamentu podnela podatke o 400 mrtvih.

Novi aerodrom Istanbula na obalama Crnog mora opsluživaće 90 miliona putnika godišnje u prvoj fazi. Kada bude u potpunosti završen za 12 godina, moći će da, kako se tvrdi, primi i 200 miliona putnika godišnje, uz sletanje aviona na čak šest pista. To je gotovo dvostruko više od sada najvećeg aerodroma na svetu, Hartsfild-Džekson u Atlanti, u SAD.

„Novi aerodrom će biti najvažniji centar izmedju Azije i Evrope“, rekao je Kadri Samsunlu, šef konzorcijuma „Istanbul Grand erport“ (Istanbul Grand Airport – IGA) u kojem je pet kompanija.

Unutrašnjost aerodroma je ukrašena u turskom i islamskom stilu, a kontrolni toranj je u obliku cveta lale, čime je 2016. godine osvojio Medjunarodnu nagradu za arhitekturu.

Na aerodromu će putnicima na usluzi biti mobilne aplikacije i veštačka inteligencija, zgrada je „energetski efikasna“ i ima visokotehnološki sistem obezbedjenja.

Sve operacije letenja će se preseliti na taj aerodrom krajem decembra kada bude zatvoren sadašnji glavni medjunarodni aerodrom u Istanbulu, nazvan po osnivaču savremene Turske, Mustafi Kemalu Ataturku.

Aerodrom „Ataturk“ opslužuje 64 miliona putnika godišnje, a na azijskoj strani grada radi i aerodrom „Sabiha Gokcen“ s 31 milionom putnika godišnje.

Očekuje se da će Erdogan sutra objaviti zvanično ime novog aerodroma.

Turska aviokompanija „Turkiš erlajns“ će obaviti svoje prve letove s novog aerodroma do tri odredišta u Turskoj: Ankare, Antalije i Izmira. Ta kompanija će s novog aerodroma imati i letove za Baku – u Azerbejdžanu, i za Erdžan – na severu Kipra, koji je pod turskom okupacijom.

Pet turskih kompanija koje su pobedile na tenderu za izgradnju aerodroma od 29 miliajrdi dolara 2013. godine, finansiraju projekat kroz bankarske zajmove. Konzorcijum IGA će upravljati aerodromom 25 godina.

U prvoj od četiri faze koja se sada završava, izgradjen je glavni terminal aerodromske zgrade od milion i 300,000 kvadratnih metara, kapaciteta za 90 miliona putnika godišnje, sekundarna zgrada terminala od 170.000 kvadratnih metara, 88 „fingera“ za pristajanje aviona, jedna garaža za 12.000 vozila, dve zasebne piste, osam paralelnih staza za pristup aviona, četiri miliona kvadratnih metara stajanke za avione, tri tehnička bloka, toranj kontrole leta, „VIP salon“, terminali za teret i „opštu avijaciju“ i ostale službe: bolnica, sobe za molitvu, kongresni centar, hoteli.

U drugoj fazi biće izgradjena još jedna pista i tri paralelne staze za pristup aviona, u trećoj fazi još jedna, veća zgrada terminala od 500.000 kvadratnih metara, kapaciteta za 30 miliona putnika godišnje, kao i još jedna pista i jedna staza za pristup aviona, a stajanka će biti proširena.

Posle četvrte faze izgradnje, kada će biti podignut još jedan terminal od 340.000 kvadratnih metara, kapaciteta za 30 miliona putnika godišnje i još jedna pista, aerodrom će, kako je planirano, pre 2030. godine imati ukupno šest pista, 16 staza za pristup aviona, te i kapacitet od 150 miliona putnika godišnje koji se može povećati na 200 miliona.

Imaće ukupno milion ipo kvadratnih metara zatvorenog prostora, 165 „fingera“ za pristajanje aviona, četiri zgrade terminala povezanih vozovima, tri tehnička bloka, jedan glavni toranj kontrole leta, još osam pomoćnih tornjeva kontrole leta, šest ipo miliona kvadratnih metara stajanke za avione, kapaciteta za 500 aviona odjednom.

Aerodrom će pre 2030. godine imati i nekoliko „VIP salona“, nekoliko terminala za teret i „opštu avijaciju“, „Državnu palatu“, garaže i parkirališta za 70.000 automobila, Zdravstveni centar avijacije, vatrogasnu i službu za spasavanje iz aviona, nekoliko hotela i kongresnih centara, električne centrale, postrojenja za prečišćavanje otpadne vode i preradu otpada.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.