Jonski pogon – povratak u budućnost

Nošena jednom Delta 2 raketom, 24. oktobra 1998. je sa Cap Canaveral-a u svemir odletela jedna 152 miliona dolara skupa mala leteća laboratorija, koja u sebi objedinjuje 12 novih tehnologija. Istraživačka sonda Deep Space 1 je prvi u nizu predviđenih projekata u NASA-inom „Programu novog milenijuma“ (New Millenium Program), sa ciljem testiranja novih tehnologija i njihove primene u budućim misijama. Deep Space 1 je 28. jula 1999. proletela kraj asteroida „1992 KD“, širokog oko 3km u prečniku. Želja NASA-e je da sonda poseti još dve komete u blizini – Wilson-Harrington i Borrelly i prouči njihove repove. Glavni zadatak sonde je testiranje naprednih tehnologija i izvođenje niza eksperimenata. Najveća novina na sondi je svakako jonski pogon, koji kao gorivo koristi plemeniti gas ksenon.

NASA je još 60-tih godina razvila ovakve motore, ali se nikada nije usudila da ih primeni na skupim misijama kao što su bile Voyager i Cassini. Ako bi se jonski pogon dokazao u praksi, trebao bi da bude korišćen na mnogim budućim letovima u kosmos. Još jedna tehnička poslastica na sondi je autonomni navigacioni sistem, koji se orijentiše na osnovu položaja zvezda.

A Deep Space 1 leti li, leti. Jedinstveni pogon sonde je sada već preko 200 dana u upotrebi, duže nego bilo koji dosadašnji pogon neke svemirske letilice koji je NASA poslala u kosmos. Jonski pogon ne koristi tečna ili čvrsta goriva, već plemeniti gas ksenon, koji je prisutan i u fotografskim blicevima i običnim sijalicama. Ova tehnologija je pritom toliko efektivna, da dnevno troši svega oko 100g goriva. Zahvaljujući toj štedljivosti, sonda može da ponese manje goriva, što je čini veoma lakom, zbog čega joj za put u svemir nisu potrebne skupe rakete-nosači. Osim toga, to joj povećava i brzinu kojom se kreće po svemiru u odnosu na druge kosmičke letilice. Mada je jonski pogon već korišćen u drugim kosmičkim letilicama i to za korekciju i održavanje kursa, kod sonde Deep Space 1 on se po prvi put upotrebljava kao glavni pogon. Time što je sonda dokazala dugotrajnu pouzdanost i upotrebljivost ovog pogona, ona je već ispunila svoj glavni zadatak, naime da testira novu, za budućnost svemirskih putovanja izuzetno važnu tehnologiju. Pogon sonde Deep Space 1 ima predviđeni vek eksploatacije od 583 dana, što znači da će njena misija biti završena u jesen 2001. godine.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.