Muzička industrija traži odrešene ruke – hakeri protiv pirata
Sredinom oktobra, američki Senat je izglasao paket zakona, pod imenom US Act, u svrhu prevencije i borbe protiv terorizma. U pitanju su drakonske mere, koje vlastima daju neograničene mogućnosti u praćenju i prisluškivanju. Nalog za tako nešto lakše je dobiti nego ikad pre – čak je moguće potpuno zaobići sudski sistem, koji je ranije bio zadužen za izdavanje odobrenja. Po sakupljanju podataka o nekoj osobi (prisluškivanjem i praćenjem bilo kog oblika komunikacije), služba koja tako nešto radi može da prosledi snimke/zapise/dokaze bilo kojoj državnoj instituciji ili službi. Naravno, ovakvi se dokazi smatraju punovažnim u sudskom procesu, koji posle toga može biti pokrenut.
Iako na papiru stoji da se ovako nešto primenjuje samo u slučaju terorističkih aktivnosti i da na taj način može biti osuđen samo terorista, praktično je moguće bilo koga, i zbog bilo čega, dovesti na optuženičku klupu. Borci za građanska prava, nevladine organizacije i grupe građana upozoravaju na ugrožavanje demokratije i osnovnih ljudskih prava, i pitaju se da li je smanjenje ličnih sloboda način da se poveća opšta bezbednost.
Novi zakon pokušava da iskoristi i muzička industrija, koja se poslednje dve godine žestoko bori protiv piraterije. Sudski proces protiv servisa Napster doveo ga je do same ivice njegovog gašenja, ali se pojavilo mnogo opcija. Čini se da ljubitelji MP3 muzike i dalje, nesmanjenom žestinom, nastavljaju da bogate svoje digitalne kolekcije. Udruženje muzičkih izdavača Amerike (Recording Industry Association of America – RIAA), smatra da je legalni put nedovoljno efikasan – vreme je za hakerski protivudar na sajtove, servere i servise koji omogućuju razmenu piratskih fajlova.
Međutim, u antiterorističkom zakonu postoji član 815, u kome se kaže da se cyber terorizmom smatra „upad“ u kompjutere koji za posledicu ima načinjenu štetu od 5.000 dolara, u roku od godinu dana. Hakerski upadi kojima bi dirigovala muzička industrija pogađali bi i vlasnike kućnih kompjutera i manjih sajtova i servisa, pri čemu pojedinačna šteta ne bi dostigla pomenutu sumu. Ali, zakon je jasan – pojedinačne štete se sabiraju.
U Senatu nekoliko političara lobira za interese muzičkih izdavača, i traži da se u članu 815 dopiše tekst koji bi od zakonskih posledica hakerskih upada izuzeo nosioce autorskih prava ako su oni koristili takve mere da bi zaštitili svoje vlasništvo i sprečili pirateriju. Bez obzira na to koliko suludo izgledala ovakva inicijativa, nije nemoguće da se tako nešto i desi. Ako je ozvaničena i legalizovana upotreba „Carnivore“ softvera za praćenje Internet komunikacija, nezamisliva pre 11. septembra, zašto onda ne i „legalno hakovanje“.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.