Leteći auto i bicikl na Medjunarodnom sajmu vazduhoplovstva
Leteći automobili i bicikli, supersonični avion, tehnologija za zaštitu od dronova neke su od brojnih inovacija izloženih na Medjunarodnom sajmu vazduhoplovstva u Parizu.
Za razliku od drugih letećih kola u nastanku, francuska firma Vajlon može da se pohvali da je njen „Pegazus“ sa dva sedišta, zaista leteo. Izloženi „Pegazus“ leteo je prošle nedelje iznad Lamanša, od Kalea do Dovera, koristeći padobran za paraglajding i veliki propeler. I motor automobila i propeler letećeg auta pokreće benzin.
Predsednik Vajlona Žerom Dofi rekao je da će leteći auto koštati izmedju 100.000 i 150.000 evra i da je cilj kompanije da on dobije licencu i za puteve i za vazduh.
Kompanija Bum (Boom) predstavila je XB-1, model supersoničnog aviona, naslednika Konkorda, čiji se prvi let očekuje sledeće godine.
Cilj kompanije je da supersonični avion leti 2,6 puta brže od drugih putničkih aviona i da smanji let izmedju Njujorka i Londona sa sedam na 3,5 sata. On bi trebalo da leti brzinom od 2.300 kilometara na čas i da primi 55 putnika, dok je Konkord pre povlačenja 2003. godine leteo brzinom od 2.160 kilometara.
Nekoliko kompanija predstavilo je na Medjunarodnom sajmu vazduhoplovstva rešenja za obaranje bespilotnih letilica, takozvanih dronova, što je reakcija na zabrinutost da bi oni mogli da se koriste za terorističke napade iz vazduha prilikom masovnih okupljanja.
Američka kompanija Blek sejdž (Black Sage) predstavila je uredjaj nalik božićnoj jelki s nizom senzora koji može da uoči i prati i male dronove veličine 10 centimetara, ali i da ih onesposobi, odnosno ili da ih obori ili da ih pošalje na mesto s kojeg su poleteli.
Koosnivač kompanije David Romero rekao je da je taj sistem napravljen u cilju obezbedjenja vazdušnog prostora na ceremoniji britanske kraljevske porodice u novembru.
Madjarska kompanija Bajgreviti (ByeGravity) radi na razvoju ogromnog letećeg bicikla koji bi pilot mogao da vozi kao motocikl, i već je izvela letove s probnom verzijom „Flajka“ (Flike).
Direktor te firme Balaš Kerulo rekao je da bi taj proizvod trebalo da bude završen „za dve ili tri godine“, i da za sada može da leti najviše oko 20 minuta, uz najveću brzinu od 60 kilometara na čas. On je dodao da kompanija „iščekuje znatna poboljšanja tehnologije baterija“.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.