Ljudska DNK povezana s jednim davnim egzodusom iz Afrike
Genetsko poreklo ljudi izvan Afrike skoro u potpunosti je povezano s jednim egzodusom ljudi s tog kontinenta daleko u praistoriji, pokazuju nova istraživanja.
Mali deo genetskog nasledja ljudi iz tog iseljavanja iz Afrike postoji medju starosedeocima na ostrvima na jugozapadu Tihog okeana, pokazale su tri studije objavljene u sredu u časopisu Nejčr (Nature) u kojima je ispitana dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) ljudi širom sveta.
Ljudska vrsta, homo sapiens, nastala je pre oko 200.000 godina u Africi odakle se kolonizacijom proširila na ceo svet. Naučnici i dalje pokušavaju da rekonstruišu to širenje svetom.
U novoj studiji je ispitivana DNK modernih ljudi širom sveta, pri čemu je korišćena napredna analiza u proceni kada su se nekadašnji ljudi odvajali jedni od drugih.
Novi radovi su upotrebili činjenicu da se ljudska DNK postepeno menjala što se može iskoristiti kao neka vrsta sata za procenu kada su se dve grupe ljudi odvojile. Tim pristupom se ne može otkriti svaka migracija iz Afrike, već samo one koje su ostavile genetsko nasledje koje je ostalo do danas.
Naučnici su dugo ispitivali izlazak populacije ljudi iz Afrike pre 40.000 do 80.000 ljudi, što se verovatnije dešavalo postepeno u toku tog perioda, a ne odjednom. Novi radovi, medjutim, navode potencijalne znake ranije migracije, pre 120.000 do 130.000 godina.
U jednoj od novih studija se navodi da su pronadjeni tragovi ranije migracije medju urodjenicima na Papua Novoj Gvineji, koja se nalazi severno od Australije. Najmanje dva odsto njihove DNK možda dolazi od grupe koja se odvojila od drugih u Africi pre oko 120.000 godina, navode istraživači iz Estonskog biocentra u Tartuu i drugih institucija.
Estonski naučnici su analizirali DNK 483 čoveka iz 148 populacija širom sveta, od kojih su šest s Papua Nove Gvineje.
Druge dve studije su zaključile da, ako postoji genetski doprinos rane migracije, on mora biti mali. U jednoj studiji je ispitana DNK 300 ljudi iz 142 različite populacije širom sveta, dok je drugoj ispitan genetski kod 25 stanovnika Papa Nove Gvineje i 83 australijskih Aboridžina.
Sve zajedno, ti podaci pokazuju da je veliki deo predaka modernih ljudi izvan Afrike proistekao iz jedne migracije s tog kontineta, rekao je autor jedne o studija Dejvid Rajh s Harvardske škole medicine.
Tod Disotel s Njujorškog univerziteta, koji nije učestvovao u istraživanjma, kaže da bi mogao postojati i drugi razlog za tragove DNK medju stanovnicima Papa Nove Gvineje, dodajući da su analize u sva tri rada veoma složene.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.