Punih 50 godina od prvog bankomata
Bankomati, mašine iz kojih može da se podiže novac, uvedeni su pre 50 godina. Te nekad neobične mašine sada su svuda i verovatno će i dalje dugo biti potrebne uprkos velikim promenama u načinima plaćanja na svetu.
Bio je to radikalan potez kada je banka Barklis (Barclays) instalirala bankomate u londonskom predgradju 1967. godine. Mašina je davala fiksne količine novca, koristeći posebne vaučere, pošto namagnetisana bankovna kartica još tada nije bila izmišljena.
Klijent nije mogao da prenosi novac izmedju računa a bankarski službenici su ručno upisivali transakcije na kraju svakog dana.
Kako su bankomati postajali rasprostranjeniji oni su promenili ne samo bankarsku industriju nego i doprineli da se ljudi naviknu na interakcije sa kioscima u zamenu za dobra. Tako se sada preko mašina kupuju karte za bioskop i podzemnu železnicu, bording karte za letove, samostalno se plaćaju namirnice kupljene u samoposluzi, a onlajn kupovinom proizvodi stižu do kućnih vrata pomoću nekoliko klikova mišem. Sve to je zasnovano na ideji da ljudi mogu da obavljaju rutinske transakcije samostalno bez bankarskog službenika ili kasira.
U vreme kad su nastali bankomati su bili radikalan koncept. Bankomat je bio prvi uredjaj tog tipa, dotada su postojali automati za neke proizvode ali ne i za usluge.
Bernardo Batiz-Lazo, profesor biznisa i istoričar za bankomate, specijalizacija koja po navodima AP-a zaista postoji, rekao je da su prvi korisnici bankomata često dva puta proveravali svoj saldo, prvo da vide koliko imaju na računu a onda ponovo posle podizanja novca da vide da li je to registrovano.
„Bankomati su postali popularni ali je bilo potrebno dugo vremena da se postepeno ubede klijenti da saznaju nešto o njima i da počnu redovno da ih koriste“, rekao je Bernardo Bariz-Lazo.
Za bankarsku industriju bankomati su značili da banke mogu da budu na hiljadu mesta istovremeno, ne samo u svojim ekspoziturama i da zaradjuju milijarde dolara u naplatama troškova za one koji nisu njihovi kljenti.
Širom SAD danas ima oko tri miliona mašina sa kojih može da se skine keš, prema Udruženju industrije bankomata.
Većina zapravo nije u vlasništvu banaka već su u vlasništvu privatnih kompanija koje ih postavljaju u prodavnicama, restoranima i barovima u nadi da će doći do klijenata koji se ne trude da pronadju ekspozituru svoje banke.
Široko prihvatanje bankomata promenilo je vrstu novca koji Amerikanci obično nose u novčaniku. Od kada su bankomati postali šire dostupni u Americi početkom 1980-ih, novčanice od 20 dolara, koje su te mašine davale u SAD, su svake godine bile druga najštampanija banknota u SAD, na prvom mestu je novčanica od jednog dolara.
Iako ljudi sada manje koriste gotovo novac, i češće koriste kreditne kartice ili plaćaju preko mobilnog telefona bankomati neće još dugo nestati, bar tako kažu istoričari i industrija tih mašina, što se od te industrije može i očekivati da kaže, navodi AP.
Devon Votson, potpredsednik firme Dibold Niksdorf (Diebold Nixdorf) najveći proizvodjač bankomata na svetu, kaže da je 85 svih transakcija u svetu i dalje u gotovom novcu.
Noviji bankomati imaju više funkcija nego ikad. Oni prihvataju depozite čekova, mogu da prebacuju novac sa računa na račun, pokazuju stanje na računu, sa njih može da se plati račun sa kreditne kartice ili rata za hipoteku.
NCR, još jedan veći proizvodjač bankomata navodi da su novi modeli takodje napravljeni da rade više kao smart uredjaji, i rade na dodir.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.