Roboti ili ljudi – ko će biti „brži“
Sredinom prošlog veka tehnološki stručnjaci su predviđali brz razvoj robota i računara koji je u narednih nekoliko desetina godina trebalo da rezultira kreacijom inteligentnih mašina, radnika i kućnih pomagala. Ali, dok je razvoj Interneta i nekih računarskih tehnologija sve iznenadio, i nadmašio i najoptimističnija očekivanja, robotika je svojim minijaturnim hodom prilično razočarala. Istina je da su robotizovani uređaji našli svoju primenu u industriji, posebno vojnoj i automobilskoj, međutim, roboti kao autonomna inteligentna stvorenja kakva su svi do kraja veka očekivali da vide po kućama, bolnicama, rudnicima i kompanijama kao čistače, dadilje, kuvare i baštovane još uvek se čine kao daleka naučna fantastika. Tako studenti i danas mogu da doktoriraju na nekom univerzitetu ako konstruišu robota koji će bez većih problema da se popne stepenicama.
Ovakav ishod obeshrabrio je mnoge stručnjake, a brojne kompanije koje su se pionirski bavile robotikom ostale su bez posla. Svi se slažu da problem nije toliko u mehaničkom telu, veštačkim ekstremitetima i drugim pokretnim mehanizmima, koliko u računarskom mozgu, koji je još uvek ispod nivoa neophodnog za konstruisanje humanoidnog robota. Uprkos tome, neki naučnici su optimisti i veruju da će roboti već do 2010. imati intelektualne sposobnosti guštera, a da će do 2050. nadmašiti čoveka. Razlog tom optimizmu je brz razvoj performansi računara poslednjih godina. Naime, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka komercijalni računari su uspevali da obave oko milion instrukcija u sekundi (MIPS). Svaka od njih predstavljala je neki osnovni zadatak, kao što je sabiranje dvaju brojeva od deset znakova ili čuvanje rezultata u memoriju. Devedesetih godina računari su prešli granicu od 10 MIPS-a, a prošle godine stigli su do 50.000 MIPS-a.
Ipak, računari i danas ozbiljno zaostaju za ljudima u aktivnostima prepoznavanja ili navigacije, iako su odavno znatno bolji u matemetičkim operacijama. Ova činjenica već desetine godina zbunjuje stručnjake. Odgovor treba da potraže u evoluciji mozga. Naime, dok ranim ljudima nisu bile neophodne sposobnosti složenog računanja, umeće raspoznavanja predmeta, biljaka, životinja, prijatelja i neprijatelja bilo je esencijalno. Tako danas ljudi za neke relativno jednostavne matematičke operacije koriste milijarde neurona, iako bi za njihovo obavljanje bilo dovoljno stotinak nervnih ćelija, kada bi se samo drugačije umrežile. Pred robotičarima stoji izazov kako da standardne višenamenske računare, koji su dobri za računanje, a slabi u oponašanju ljudi, programiraju tako da postanu specijalizovani i sličniji ljudskom mozgu, sposobni za percepciju i razmišljanje slično ljudskom. Doduše, današnji računari su još uvek prespori i previše slabi za takve zadatke, ali samo je pitanje vremena kada će postati dovoljno moćni.
Ima, međutim, naučnika koji veruju da će ovaj cilj biti teško ili čak nemoguće ikada ostvariti. Naime, ključno pitanje je da li se biološka struktura i ponašanje zasnivaju isključivo na fizičkim zakonima i jesu li fizički zakoni podložni računarskoj simulaciji. Tu se mišljenja razilaze.
Naučnici koji veruju da je odgovor na ovo pitanje potvrdan, jer nema činjenica koje bi dokazale suprotno, pokušali su ugrubo da procene računarsku moć celokupnog ljudskog nervnog sistema, kako bi otkrili kakve performanse bi trebalo da ima budući "veštački mozak". Kalkulaciju su zasnovali na proceni težine i moći dela mozga koji obrađuje informacije koje stižu iz retine, odnosno iz mrežnjače ljudskog oka. Došli su do zaključka da je za obradu oko 10 miliona uobičajenih detekcija retine u sekundi potrebno najmanje 1.000 MIPS-a. Pošto je celi ljudski mozak oko 75.000 puta teži od nervnog kola koje obrađuje informacije retine (koje je teško samo 0,02 grama), zaključili su da bi računar trebalo da bude sposoban da obradi oko 100 miliona MIPS-a da bi mogao da oponaša ljudski mozak. Računarski vizionari procenjuju da bi se (pod uslovom da se razvoj računara nastavi današnjom brzinom) prvi humanoidni roboti mogli pojaviti do 2020. i da bi do 2050. mogli da prestignu čoveka.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.