Svemirska pucaljka

Teorija da su najveća i najproduktivnija naučna dostignuća čovečanstva koncentrisana na dva polja, spašavanju ljudskih života i njihovom oduzimanju, ovih dana ponovo nalazi svoju potvrdu. Dajući zeleno svetlo za dalji razvoj superpuške 21. veka, američka vojska je odobrila istraživački projekat vredan 95 miliona dolara. Naučno-fantastična pucaljka, „poetično“ nazvana „Objective Individual Combat Weapon“ (OICW), će imati dva okvira sa municijom, integrisani kompjuter, laserski daljinomer i nišan i biće sposobna da puca iza ćoška.

Zamenjujući pušku M-16 i njen bacač granata M203, ovo novo oružje treba da bude uvedeno u naoružanje krajem prve decenije 21. veka. Ugovor o razvoju potpisan je sa kompanijom Alliant Techsystems (ATK), koja planira da napravi pet potpuno funkcionalnih prototipova za testiranje na terenu, pre početka veće serijske proizvodnje 2004. godine.

Osnovna namera konstruktora je da se ostvari kombinacija hiper-precizne jurišne puške i lansera granata. Puška će koristiti municiju standardnog NATO kalibra od 5,56mm, a lanser granata će biti kalibra 20mm. To je samo pola veličine postojećih granata, ali će nove granate svojim talentima nadoknaditi ono što izgube na veličini. Ni puška ni lanser ne predstavljaju zapravo ništa revolucionarno u tehnici, a prava inovacija koja je smeštena na vrhu ovog nezgrapnog oružja je kompjuter za kontrolisanje paljbe, koji ovu borbenu alatku pretvara u oružje za kojim plaču producenti naučno-fantastičnih filmova.

Uporedo delujući kao dnevni i noćni snajperski nišan, kompjuter ima integralni laserski daljinomer. Kada on odredi rastojanje do mete, kompjuter prenosi podatke do kontrolnog sistema za visoko eksplozivnu municiju od 20mm. To znači da se precizno može tempirati eksplozija granata u vazduhu iznad mete. Vojnik bi tako mogao da napadne svog protivnika koji se krije u rovu, nišaneći iznad njegove glave. Ni pokretne mete ne bi predstavljale problem, jer laserski daljinomer precizno meri razdaljinu, a kompjuter predviđa putanju mete. Granate se mogu programirati i da eksplodiraju pri udaru u metu ili nakon toga.

Konstruktori priznaju da velika masa ovog oružja za njih predstavlja najveći tehnički izazov, jer sa svojih 8,17kg ono teži dvostruko više od aktuelne puške M16A2. I masa od 6,36kg, koja se predviđa za konačni model, je još uvek prevelika za trčkaranje po bojnom polju, jer to treba da postane standardno oružje za sve vojnike, a ne samo za najveće i najjače. Drugi krupni nedostatak ovog oružja je njegova cena. Dok M16A2 košta 586 USD, nova puška treba da ima cenu od 8-10.000 USD, a američkoj vojsci će trebati najmanje 40.000 komada. Međutim, Pentagon nikada nije zazirao od trošenja novca svojih poreskih obveznika i uvek će radije za svoje vojnike kupiti skupu pucaljku, nego mrtvačku vreću. Ako ne bude nepredviđenih prepreka, nova jurišna puška treba da bude uvedena u naoružanje oko 2009. godine. Nadajmo se samo da se do 2010. nijedna neće naći u rukama američkih školaraca.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.