Svemirska sonda Kasini završava misiju kod planete Saturn

Američka svemirska sonda Kasini koja je u orbiti Saturna od 2004. godine, počela je manevar spuštanja u atmosferu te gigantske gasovite planete 15. septembra, gde će se raspasti i time veličanstveno završi vrlo plodnu naučnu misiju.

Lansirana 1997, sonda Kasini stigla je do Saturna 2004. godine i od tada pomoću svojih 12 instrumenata prukplja podatke o njemu. Zalihe goriva su gotovo prazne i američka svemirska agencija Nasa se odlučila za veliki finale koji je riskantan, ali potencijalno naučno dragocen.

„Kasini je proizvela blago otkrića zbog kojih ćemo ponovo pisati naučna dela o planetama o brojnim drugim temma“, rekao je juče novinarima Nikolas Altobeli, naučnik u Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA), na margini konferencije o Evropskoj uniji geonauka koja se održava ove nedelje u Beču.

Letelica je opremljena sa 12 instrumenata i 22. aprila je uspešno obavila svoj 127. i poslednji prelet blizu Titana, najvećeg Saturnovog satelita. Prošla je samo 979 kilometara iznad površine Titana, te je dobila veliko ubrzanje, saopštila je Nasa.

Sonda će napraviti ukupno 22 kruga oko Saturna pre velikog pada, i na kraju leteti izmedju visoke atmosfere te planete i unutrašnjosti njenih prstenova, što je zona od 2.400 kilometara koja do sada nije nikad istraživana.

Prvo spuštnje kroz prstenove predvidjeno je za danas u 11 sati po centralnoevroskom vremenu. Tada će sonda Kasini izgubiti svaki kontakt sa Zemljom gotovo 24 časa, a u tom periodu će letelica biti blizu Saturna i obavljaće naučne analize.

Kada sonda bude prolazila kroz prstenove, njen analizator kosmičke prašine uzimaće uzorke čestica.

Kasini treba ponovo da uspostavi komunikaciju sa Zemljom najranije u 9.05 po centralnoevropskom vremenu u četvrtak. Ubrzo zatim bi trebalo da počne da prenosi slike i naučne podatke.

„Poslednji deo života sonde Kasini biće zaista kao vatromet, jer ulazeći u avanturu izmedju površine Saturna i njegovih prstenova, letelica će moći da napravi merenja koji bi za nauku inače bila nemoguća“, rekao je Lučijano Ies, član naučnog tima za Kasini na italijanskom univerzitetu La Sapijenca.

„Ono što budemo saznali iz poslednjih preleta Kasini, omogućiće nam da unapredimo naše razumevanje formacije i evolucije gigantskih planeta i planetarnih sistema uopšte“, ranije je objasnio novinarima Tomas Curbuhen, pomoćnik direktora naučnih misija Nase.

Tokom svoje duge misije oko Saturna Kasini je omogućila važna otkrića, kao što su mora tečnog metana na Titanu, i postojanje velikog okeana slane vode pod ledenom površinom na Enceladu, drugom, malom Saturnovom satelitu.

Dvadeset godina od lansiranja Kasini nema više mnogo goriva, navodi Nasa i dodaje da je bilo potrebno da se odluči kako najbolje okončati tu misiju.

Po rečima naučnice Linde Spilker iz Nase, sonda Kasini će na samom kraju svog dugog života obaviti neka od svojih najizuzetnijih posmatranja.

Naučnici se nadaju da će dobiti dragocene podatke o unutrašnjoj strukturi Saturna, njegovom magnetnom polju i poreklu njegovih prstenova. Takodje se nadaju da će dobiti prve snimke Saturnovih oblaka izbliza.

„Po našim najboljim matematičkim modelima, smatram da u prostoru izmedju prstenova i planete nema većih komada materijala koji bi mogao da ošteti letelicu“, rekao je naučnik Erl Mejz. 

Dok Kasini bude padala u atmosferu Saturna nastaviće da emituje podatke o sastavu atmosfere sa nekoliko svojih instrumenata, pre no što se njen signal ne izgubi zauvek.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.