U Srbiji oko 3.000 bespilotnih letelica

U Srbiji, po podacima Nacionalnog klastera bespilotnih letelica postoji oko 3.000 bespilotnih letilica čija pojedinačna cena se kreće od stotinak pa do više hiljada evra a koriste se za uglavnom za razonodu i u filmskoj industriji.

Uz bezbednosne poslove kontrole teritorija, bespilotne letelice, poznate i po nazivu dron se u svetu upotrebljavaju i prilikom gašenja požara jer zahvaljujući kamerama kojima su opremljene informacije dobijene snimanjem iz vazduha brzo stižu do nadležnih na zemlji.

Predstavnik Nacionalnog klastera bespilotnih letelica Sima Marković kazao je agenciji Beta i da cena bespilotne letelice zavisi od različitih stvari – od njene namene, nosivosti, kakve kamere ima, koliko dugo može da ostane u vazduhu…

„Bespilotna letelica je platforma na koju se posle stavljaju kamera i sve ostalo… a mogu se kupiti po ceni od stotinak evra pa do nekoliko stotina i više desetina hiljada, pa i preko 100.000 evra“, rekao je on.

Marković objašnjava da su najjeftinije bespilotne letilice izradjene od stiropora i da u vazduhu, zbog slabe baterije mogu da ostanu desetak minuta.

„One se koriste u zatvorenom prostoru poput sportskih hala i uglavnom imaju male kamere putem kojih se, kada ih vlasnik prizemlji, na mobilnom telefonu ili računaru može videti šta je snimljeno“, rekao je on.

Marković je naveo i da se te bespilotne letelice uglavnom ne koriste na otvorenom prostoru jer ih je zbog vetra teško kontrolisati, tako da mogu da se izgube ili sruše.

„One su posebno dragocene za početnike zbog sticanja iskustva u upravljanju ali i zbog materijala od koga su napravljene – stiropora tako da su veoma izdržljive prilikom udara u zidove“, rekao je Marković.

Osim te vrste bespilotnih letelica, medju ljubiteljima su popularne i letilice nazvane „fantomi“ koje se mogu kupiti po ceni od 650 pa do više hiljada evra.

„Na nekima se postave dve filmske kamere i mogu da nose i više od deset kilograma tereta…sve zavisi od toga zašto se bespilotna letilica kupuje“, rekao je Marković.

On objašnjava i da cena besplotne letelice zavisi i od toga koliko dugo može da ostane u vazduhu ali i od dometa, odnosno koliki joj je radijus kretanja, dodavši da su najskuplje one avionskog tipa koje i po četiri sata mogu da ostanu u vazduhu.

U Srbiji je osnovan „Nacionalni klaster bespilotnih letelica“, prvo udruženje koje okuplja timove, pilote i vlasnike.

„Ove bespilotne letelice služe za razonodu i za ozbiljne privredne i bezbednosne primene. Raznovrsnost primene dronova je danas ograničena samo maštom profesionalnih vazduhoplovnih inženjera i hobista“, saopšteno je iz tog klastera.

Koriste se u filmskoj i TV industriji, nadziru teško pristupačne teritorije i ostaju u vazduhu mnogo duže nego što bi to bile u stanju letelice sa ljudskom posadom, dok tehnologija njihove izrade nikada nije bila dostupnija, pristupačnija i rasprostranjenija, dodaje se u saopštenju.

Marković objašnjava i da je Nacionalni klaster održao sastanak sa predstavnicima Direktorata za civilno vazduhoplovstvo kako bi se pozitivno zakonodavstvo u oblasti bespilotnih letilica prilagodilo potrebama i praksi na terenu.

On je izrazio zadovljstvo stavovima Direktorata o tim pitanjima kao i nadu da će do zakonskih poboljšanja doći brzo.

Marković je napomenuo i da treba, uže stručno gladano, napraviti razliku izmedju bespilotne letilice i drona jer bespliotne letilice ne nose naoružanje, dok ga dronovi uglavnom imaju.

U saopštenju Nacionalnog klastera je navedeno i da to esnafsko udruženje pozdravlja želju nacionalnih vazduhoplovnih vlasti da se ova oblast uredi.

„Planiramo da predvodimo napore u edukaciji budućih korisnika – onih koji bi želeli da se zabave ali i onih kojima treba podrška u profesionalnijim primenama ovih letelica“, dodaje se u saopšenju.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.