Uništavanje šuma utiče na svetsku ekonomiju
Globalna ekonomija izgubi više novca zbog propadanja šuma nego što je izgubila u sadašnjoj velikoj finansijskoj krizi, pokazalo je najnovije istraživanje evropskih naučnika. Naime, prema ovom istraživanju, godišnji gubici prouzrokovani nestajanjem šuma procenjuju se na dve do pet hiljada milijardi dolara.
Naučnici su do ovih brojki došli sabiranjem vrednosti različitih korisnih funkcija koje šume obavljaju. Studija koju je naručila Nemačka tokom svog predsedavanja Evropskoj uniji, a finansirala Evropska komisija predstavljena je na Svetskom kongresu o očuvanju prirode koji je održan u oktobru u Barseloni.
Neki stručnjaci se nadaju da bi ove brojke mogle konačno da uvere političare da se isplati posvetiti više pažnje finansiranju zaštite prirode. Vođa ovog istraživanja, Pavan Sukhdev, upozorio je da gubici prouzrokovani propadanjem prirode nisu samo veći od bankarskih već i da su konstantni. "Događaju se iz godine u godinu", rekao je Sukhdev. "Dakle, dok je Volstrit, prema različitim proračunima, u finansijskom sektoru izgubio od 1.000 do 1.500 milijardi dolara, mi svake godine gubimo prirodni kapital u vrednosti od dve do pet hiljada milijardi dolara".
Prva faza istraživanja, dovršena u maju ove godine, pokazala je da propadanje šuma može biti oko 7% globalnog BDP-a. U drugoj fazi ovo istraživanje će se proširiti i na ostale prirodne resurse. Ključ razumevanja ove studije je to da s propadanjem šuma priroda prestaje da pruža usluge koje inače besplatno nudi. Društvo je zato prisiljeno da osigura veštačku zamenu za prirodne resurse, na primer, gradnjom rezervoara za vodu ili proizvodnjom hrane ili bilja koji su ranije bili dostupni u prirodi. Da stvar bude još i gora, najveći teret ovog propadanja ponovno će pasti na leđa najsiromašnijih, pošto oni direktno zavise od šuma, naročito u tropskim područjima. Najveći trošak za zapadne zemlje biće gubitak prirodnih apsorbera ugljen-dioksida.
Naučnici su već ranije upozoravali na vrednost prirodnih resursa koji se gube uništavanjem šuma i zagađenjem, međutim, Sukhdev i njegov tim nadaju se da će ovako, finansijski konkretno predstavljen, problem privući veću pažnju najodgovornijih, to jest političke elite. Na istom kongresu je objavljena i crvena lista životinja kojima preti izumiranje. Prema njoj, svaki četvrti sisar se nalazi pred istrebljenjem.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.