Veza između dnevne svetlosti i samoubistva

Uprkos verovanju da samoubistvu pogoduju kasna jesen i rana zima, nova istraživanja ukazuju na to da oblasti s konstantnim dnevnim svetlom mogu biti fatalne za nervno labilne osobe. Švedski naučnici smatraju da je uzrok te pojave nestabilnost serotonina, koja je izazvana viškom svetlosti.
Izgleda da previše sunčeve svetlosti u oblastima kao što je Grenland, u kojima dugi letnji dani često izazivaju nesanicu, može da podstakne na samoubistvo, poručuju švedski stručnjaci s Instituta Karolinska. Uprkos verovanju da samoubistvu pogoduju kasna jesen i rani zimski meseci zbog više mračnih sati, novi nalazi ukazuju da i oblasti s konstantnim dnevnim svetlom tokom leta mogu da budu isto tako opasne za nervno labilnije osobe.
"Tokom dugih perioda stalnog svetla od ključne je važnosti održavati neki dnevni ritam da bi se dovoljno spavalo i očuvalo mentalno zdravlje", napominje Karin Sparing Bjorksten s instituta u Stokholmu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje se ubije 877.000 ljudi širom sveta, a na svaki smrtni slučaj dolazi još 10 do 40 pokušaja. Švedski tim je proučio sezonske varijacije samoubistava na Grenlandu od 1968. do 2002. godine i ustanovio da ih se najviše događa u toku letnjih meseci.
Taj sezonski efekat je naročito izražen na severu Grenlanda, gde sunce ne zalazi između kraja aprila i kraja avgusta. U tom periodu u toj oblasti Grenlanda događa se čak 82 odsto samoubistava, a gotovo sva, odnosno 95 odsto njih, jesu tzv. nasilna (ubistvo iz pištolja ili puške, vešanje, skakanje s visine i slično). Najčešće se u to doba godine ubijaju mladi muškarci. Švedski naučnici spekulišu da je uzrok te pojave nestabilnost serotonina izazvana viškom svetlosti. Serotonin je hemijsko jedinjenje koje je u mozgu zaduženo za raspoloženje. Nestabilnost serotonina može da izazove rast impulsivnosti koja, u kombinaciji s manjkom sna, izgleda nagoni neke ljude na samoubistvo.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike