Voajeri i egzibicionisti

Poslednjih nekoliko godina smo suočeni sa pravom poplavom reality shows programa, novim žanrom koji je na početku delovao prilično bizarno, da bi u ovom trenutku postao „mainstream“ vid zabave.

Naime, kad god neka televizijska kuća razmišlja o povećanju posećenosti (i profita), ovaj vid emisija se poziva u pomoć. Primera ima zaista mnogo: šou-programi „Survivor“, „Big Brother“, „Girlscamp“, i mnogi, mnogi drugi. Uvek je u pitanju sličan koncept: grupa ljudi koja se nalazi na određenom prostoru izolovanom od spoljašnjeg sveta (kuća, ostrvo…) i određeni broj nedelja koje trebaju da tu provedu zajedno.

Pred kamerama se odvija stvarni život sa svim detaljima, a gledaoci glasaju za one koji će tokom trajanja ispadati iz igre. I onaj ko (ili koja) ostanu poslednji na „sceni“, dobijaju pozamašnu svotu kao nagradu.

Ovakav žanr je poseban zamah dobio na Internetu: novi elektronski medij je omogućio da snimci učesnika i njihovih života u izolaciji budu dostupni 24 časa na dan. Web-kamere su neumorno prenosile sve detalje, od razgovora i čitanja novina, preko neminovnih svađa i poljubaca, do odlaska u WC i tuširanja. Surferi su „lovili“ zanimljive trenutke, iščekujući šta će sledeće da se desi.

Primer takve emisije je Big Brother, program koji je doživeo međunarodnu popularnost. Mnoge zemlje imaju svoju sopstvenu verziju, a najpopularniji je u Velikoj Britaniji, SAD, Nemačkoj. Što se tiče britanske verzije, u toku je izbor za novih 10 takmičara, koji će se ponovo zatvoriti u kuću na 6 nedelja. Adresa www.bigbrother.terra.com, je tokom prošlogodišnjih 6 nedelja emitovanja snimaka desetorke u kući bila jedna od najposećenijih britanskih stranica.

Sve o čemu smo do sada govorili su dela velikih medijskih kuća, projekti u koje se ulažu ogromne svote novca, i preko kojih se još veće sume zarađuju. U pitanju su programi koji privlače milionski auditorijum, a koje realizuju veliki timovi profesionalaca. Ali, na Internetu je došlo i do ekspanzije „niskobudžetnih“ verzija ovog novog sociloškog fenomena.

U ovom trenutku stotine, a možda i hiljade ljudi emituje svoje živote na mreži. Dovoljno je imati nekoliko web-kamera i – šou može da počne! Osobe koje ovako nešto rade, čine to iz najrazličitijih pobuda: za neke je to umetnički projekat, za neke eksperiment, neki bi da tako zarade novac, mnogi da steknu popularnost, a egzibicionizam je, sigurno, jedan od glavnih razloga.

Jedan od skorašnjih projekata, nedavno završen, je sproveo Josh Harris, new media artist (umetnik u novim medijima ili ono što se ranije nazivalo „konceptualni umetnik“). Mesto dešavanja je bio njegov stan, protagonisti on i njegova devojka Tanya, vreme trajanja – 100 dana. I sve što se dešavalo je beleženo pomoću 32 web-kamere, koje su bile opremljene i senzorima osetljivim na pokret, pa tako ništa nije moglo da promakne objektivu.

Lokacija na kojoj su non-stop emitovani snimci je WeLiveInPublic.com, i tu su mogli da se vide svi detalji njihove dobrovoljne izolacije: od doručka, preko odlaska u WC, do svađa, poseta prijatelja, vođenja ljubavi… Šta je bio cilj?

Prema rečima protagonista, želja da se na mnogobrojna pitanja dobiju odgovori. Da li će moći da vode ljubav pred kamerama? Da li će tokom svih 100 dana eksperimenta stalno biti svesni da ih neko gleda? Kako će sve to uticati na njihov odnos? Hoće li i njihovi prijatelji pokušati nešto slično? Hoće li oni koji ih posmatraju dobiti želju da i sami instaliraju kamere u svoj dom?

Josh Harris je, tokom 100 dana, postao i distributer kompanije koja ga je opremila kamerama. Emitovanje na web-u je bilo neka vrsta reklame za kamere opremljene senzorima, koje su idealne za sve one koji svoj život hoće da učine javnim. Par je posmatralo 40.000 registrovanih korisnika, a čak nekoliko hiljada je odlučilo da opremu i kupi i počne sa sopstvenim „programom“!

Grube procene govore da će, na svetskom nivou, tokom narednih meseci, više desetina hiljada ljudi pridružiti ovom webcam-trendu. Čak postoje i ideje o posebnim pretraživačima, preko kojih će „voajeri“ (moglo bi i bez navodnika), moći da pronađu tačno onaj „program“ koji ih interesuje. Npr, otvorite stranicu takvog pretraživača i u polje ukucate: devojka+SAD+duga kosa+student. Ili: par+Francuska+Pariz+…

S obzirom na sve veću popularnost ovakvog čina pokazivanja u javnosti, možda će broj rezultata ovakvih pretraživanja postati ogroman. Trenutno je mnogo više „voajera“ od „egzibicionista“, ali možda je i moguće da se situacija preokrene. Šta bi se desilo kada bi se svi pokazali svima?

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.