Zlato, srebro i otrovni gasovi

Šta se dešava sa polovnim kompjuterima u razvijenom delu sveta? Razne ekološke grupe i aktivisti u Sjedinjenim Državama vode kampanju po ovom pitanju, upozoravajući da kompjuterski „otpad“ često završava u zemljama „Trećeg sveta“, gde se iz polovnih računara vadi sve što je iole vredno, uglavnom zlato i srebro.

Jedan od aktivista koji skreće pažnju na ovaj problem, Džim Paket, tvrdi da se i sam uverio u izvoz ogromnih količina polovnih kompjutera, koji se na otpadima u Kini polivaju kiselinom ili pale kako bi se došlo do vrednih metala.

Prilikom ovakvog uništavanja plastike oslobađaju se otrovni gasovi koji imaju kancerogeno dejstvo, a lomljenje katodnih cevi zagađuje olovom zemljište i vodu za piće. U okolini jednog od posećenih otpada gde završavaju kompjuteri ekolozi su izmerili zagađenost vode 190 puta veću no što je dozvoljena u propisanim standardima Svetske zdravstvene organizacije.

Naravno, vode za piće nema, pa se u mesto u kome se otpad nalazi voda doprema u cisternama. Među radnicima koji rade pomenute poslove za 1,5 dolara na dan često se nalaze i deca, koja polivanje kiselinom i paljenje vrše bez ikakve zaštite.

Bazelskom konvencijom iz 1989. godine regulisano je pitanje kompjuterskog otpada, čiji se izvoz zabranjuje. Ipak, Sjedinjenje Države, kao jedan od najvećih „proizvođača“ ovakve vrste otpada, sporazum nisu ratifikovale, pa se izvoz još uvek odvija neometano i nekontrolisano.

Iako je nekoliko firmi u Americi započelo sa programom reciklaže kompjutera, rezultati nisu uočljivi – ekolozi smatraju da se bez organizovane i propisane reciklaže, poput one koja se sprovodi u Japanu i u nekoliko zemalja Evropske unije, problem nikako ne može rešiti uspešno. Prema statistikama ekoloških aktivista, godišnje se oko 50-80% kompjuterskog otpada izveze, a najprivlačnija tržišta su Indija, Kina i Pakistan.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.