Opaki momci

Najčešće se dešava kad se vraćate iz škole ili kad idete u školu. Veselo ćaskate, razmenjujete tračeve i tajne, komentarišete nastavnike koji vas „smaraju“ i dogovarate se o popodnevnom viđenju, izlascima, forama za prepisivanje na kontrolnom iz matematike (ahem, ovaj, da, nemojte da prepisujete, bolje vam je da zaista naučite i tako to). Verovatno ste i ranije viđali te momke (nekad to bude i grupa od nekoliko momaka i poneke devojke – u svakom slučaju, uvek je u pitanju čopor – nikad nisu sami), nisu vam se sviđali i osećali ste se nervozno dok prolazite pored njih – ali, šta sad, ne može se ljudima zabraniti da stoje na ulici, ma koliko vam se ne dopadali. Samo, ovog puta nisu samo stajali. Prišli su vam. Tražili su novac; možda su čak i napali nekog. Pretili su da nikom ne smete da kažete, inače… Uplašeni (a ko ne bi bio uplašen?), dali ste im ono što su tražili i nadali se da je cela stvar gotova.

Međutim, nije. Sada vam stalno traže nešto i uvek vam prete da ne smete nikom da kažete, inače… Ne znate šta da radite. Bojite se da kažete bilo kome. Ponekad sanjarite da im se suprotstavite i sredite ih (recimo, kao neki od likova iz „Matriksa“), ali se u stvarnosti ne usuđujete da to učinite. Nemate nikakvu ideju kako da ih se otarasite – a ni kako da ispunite njihove sve veće i veće zahteve.

Evo nekih pravila šta raditi, a šta ne raditi u takvim situacijama. Nemojte se upuštati u fizički sukob s njima, jer čak i ako vam se čini da imate šanse, ne možete znati da li su naoružani i čime. Niste lik iz filma. Potrudite se da ne budete sami, nego da uvek budete u što većoj grupi – tako su manje šanse da će se usuditi da vas maltretiraju. Najvažnije od svega: ne obazirite se na pretnje da nikom ne kažete – učinite upravo to: o svemu obavestite svoje roditelje i nastavnike.

Ako vas je strah da to učinite, razmislite o sledećem. Oni koji vas maltretiraju – koliko im je godina? Najverovatnije su dve-tri godine stariji od vas. Koliko zastrašujuće vam izgledaju dve-tri godine mlađi „klinci“? Koliko se bojite te „dečice“? Otprilike isto toliko će se i vaši roditelji i nastavnici bojati tih „opasnih“ koji vas uznemiravaju – a znaće i šta da rade s njima, to jest, obavestiće policiju. Postoji mesto i za nasilnike, ono sa rešetkama i ograničenim pravom posete. Zbog toga što su u grupi, nasilnici mogu da izgledaju zastrašujuće – ali, da su hrabriji od miševa, da li bi baš stalno bili u grupi?

Šta se dešava kad obavestite roditelje i nastavnike? Nastavnici će upozoriti ostale đake vaše škole i pozvati policiju. Ukoliko ste još i prepoznali nekog od „opakih“, stvar se prilično brzo rešava, jer im policija dolazi na kućna vrata i razgovara sa njima i njihovim roditeljima, a po potrebi ih i odvodi. Ako niste prepoznali nikog od njih, ni to nije preveliki problem – policija će ih najverovatnije brzo naći, a u međuvremenu, „hrabri zastrašujući momci“ će se razbežati jer ih policija traži. Vaši roditelji će takođe kontaktirati s policijom, a pored toga, mogu na neko vreme organizovati to da vas do škole i od škole uvek prati neko od odraslih.

Ukratko: obraćanjem za pomoć roditeljima i nastavnicima problem ćete brzo i uspešno rešiti (u principu, u roku od nedelju dana). Pored toga, otklonićete opasnost za sebe i ostale đake iz vaše škole, kao i za decu iz tog kraja (a to je lepo, plemenito i pohvalno delo).

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.