Prijateljica ima bubuljice (1)

Stara je priča da bubuljice u pubertetu nisu ništa neobično (onda izađete iz puberteta i vidite da vi i/ili neke vaše vršnjakinje i dalje imate bubuljice). Neće vas uvek uzrujati samo vaše sopstvene bubuljice, može se desiti da vas nerviraju i drugaričine.
Ona vam je dobra drugarica, i stalo vam je do nje. Vrlo često ima bubuljice, i sigurne ste da joj nije lako s tim; a opet, one bubuljice koje biste vi odmah iscedile ona i ne pipne, već ih pušta tako. Ne znate kako da s njom pričate o tome a da je ne uvredite, da joj ne povredite osećanja, a smatrate da bi nešto trebalo da uradi povodom tog problema.
Super stvar s prijateljstvom jeste to da vaša drugarica može da bude bubuljičava, da se oblači uvrnuto, da bude užasna u pričanju viceva, a opet, ako je dobra drugarica, volećete je bez obzira na sve to. Prijateljstvo je u tom smislu slepo, bar dobro prijateljstvo; nažalost, zlobnici koji nemaju pametnija posla nego da svima nalaze mane i ismevaju ih zbog njih nisu u tom smislu slepi (slepi su samo za ono što je lepo u životu), i nije besmislen strah da bi vašu drugaricu zbog bubuljica mogli da ismevaju. Normalno je da želite da pomognete drugarici.
Ukoliko ona svoje bubuljice ne cedi, već čini prvi i veoma važan korak u nezi lica. Naime, ceđenjem bubuljica rizikujete da dobijete infekciju, da vam se napravi krasta upadljivija nego što je bubuljica bila, rizikujete oštećenje kože… Ne kažemo da će se sve to desiti svaki put kad iscedite bubuljicu, ali rizik postoji, a ostavljanje bubuljice na miru, to jest izbegavanje ceđenja, mnogo je zdravija varijanta – i s takvim postupkom problem prođe brže nego da bubuljicu iscedite, napravite sebi ranicu, pa ta ranica treba da se zaceli. I za vas bi bilo dobro da bubuljice ne cedite.