Šta čitati? „Da me sada neko vidi“

Raspust je, što znači da konačno imate više vremena za čitanje nečega što nije školska lektira. A šta odabrati? Zavisi za kakvu vrstu literature ste raspoloženi. Ukoliko ste za nešto vedro, veselo i neobavezujuće – literaturu za plažu ili za popodne kada se dosađujete – predlažemo vam „Da me sada neko vidi“ Luiz Renison.

Ovaj lagani romančić (prilično je tanak i možete ga pročitati za maksimum dva sata) četvrti je u seriji „Ispovesti Džordžije Nikolson“. Neka vas ne brine ako niste čitali prethodne nastavke – mada knjige idu hronološkim redosledom, vrlo brzo možete pohvatati ko je ko, a radnja nije ništa dubokoumno niti komplikovano što bi bilo teško pratiti. Dakle, o čemu je reč u ovoj knjižici?

Džordžija Nikolson je engleska srednjoškolka, koja živi sa svojim roditeljima, malom sestrom Libi i mačorom Angusom, mešancem domaće i škotske divlje mačke, što ga čini veoma raspoloženim za lov svega što se kreće (počev od komšijskih pudlica koje dobijaju histeričan napad kada ga vide, pa do automobila u pokretu). Džordžija je sasvim obična tinejdžerka – buni se kada joj roditelji nešto ne dozvole, ima dečka Robija, u koga je zaljubljena (mada flertuje sa još jednim dečakom, Dejvom – Robija zaista voli, ali je on dovoljno stariji i zreliji od nje da bi joj nekada bio preozbiljan, dok je Dejv njen vršnjak i s njim je najopuštenija), izlazi sa svojim prijateljima, bavi se sportom (hokejem).

U četvrtom nastavku priče o Džordžiji, Angus i dalje izluđuje čitav komšiluk, naročito komšije koje imaju rasnu mačku Naomi, koja treba da se omaci i oni za to „zlodelo“ sumnjiče Angusa (što znači da mačići neće biti rasni), Džordžija i njeni školski drugovi i dalje smišljaju razne zabavne fore da prekrate vreme u školi (fore koje vas navode da na svake dve strane kažete: „Pa ovi nisu normalni“, i da se nasmejete), a uz to su oduševljeni ekskurzijom u Pariz, barem dok dve devojčice (ne iz njihove ekipe, niti baš popularne) ne budu optužene za krađu i izbačene iz škole – a to su devojčice koje su suviše velike kukavice i nedovoljno inteligentne da se uopšte sete da nešto ukradu. Nije teško saznati da su ih školske siledžijke naterale na krađu, ali ko će se usuditi da stupi u njihovu odbranu i rizikuje teške batine? Uz sve to, i Džordžiju i njene drugarice i dalje muče ljubavni problemi…

„Da me sada neko vidi“ je kratka knjiga koja se brzo i s uživanjem čita – možete je čitati sami ili svom društvu naglas čitati delove koji su vas nasmejali. Bez obzira na to što je ova knjiga priča jedne devojke, dovoljno je smešna da bi i dečacima bila veoma zabavna. Nakon čitanja „Da me sada neko vidi“, svakako nećete biti prosvetljeni, niti ćete postati bolja i plemenitija osoba – knjiga je zaista suviše površna za to – ali ćete se lepo zabaviti i od srca nasmejati. A i to je super. Uživajte!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.