Tri od četiri radna mesta u svetu zavise od vode

Tri od četiri radna mesta u svetu, kako se procenjuje, zavisna su od vode, što znači da će manjak i nedostatak pristupa vodi verovatno ograničiti privredni rast u narednim decenijama, saopštile su Ujedinjene nacije, povodom nedavnog obeležavanja Svetskog dana voda.

Oko 1,5 milijardi ljudi – polovina radnika u svetu – zaposleno je u industrijama koje su uveliko ovisne o vodi, a većina njih radi u poljoprivredi, ribarstvu i šumarstvu, navodi se u izveštaju UN pod nazivom „Svetski razvoj voda 2016“, prenosi agencija Rojters.

„Evidentne su direktne posledice na radna mesta širom sveta u situacijama kada postoje prekidi u snabdevanju vodom usled prirodnih uzroka, kao što je na primer suša, ali i ako voda ne stiže do društvenih zajednica zbog infrastrukturnih problema“, kaže  Ričard Konor, glavni urednik izveštaja UN.

Istraživanja pokazuju da ulaganja u male projekte koji omogućavaju pristup vodi bezbednoj za upotrebu i osnovnim higijenskim uslovima, u Africi mogu da obezbede povrat u iznosu od gotovo 5,0 odsto proizvodnje celokupne privrede tog kontinenta, navodi se u izveštaju.

U SAD-u, svaki 1,0 milion dolara uložen u infrastrukturu vodosnabdevanja i prerade vode generiše između 10 i 20 dodatnih radnih mesta, navodi se u dokumentu.

„Bilo da se radi o postrojenju za preradu vode ili sistemu za navodnjavanje njiva, ne samo da finansirate taj projekat, već ostvarujete multiplikovan efekat – kreirate nova radna mesta time što voda postaje dostupna“, izjavio je Konor za „Tomson Rojters  Fondaciju“.

Fler Anderson, šefica svetske humanitarne kampanje „Pomoć u vodi“, kaže da  visoki troškovi vode u mnogim zemljama u razvoju takođe utiču na radna mesta i ekonomske mogućnosti.

U Papui Novoj Gvineji, na primer, siromašniji ljudi moraju da potroše 54 odsto svoje dnevne zarade da bi kupili 50 litara vode, što je, kako kažu u Svetskoj zdravstvenoj  organizaciji, količina koja je potrebna po osobi svakog dana za upotrebu u domaćinstvu i za održavanje zdravlja i higijene.

To je prilično veliki izdatak u poređenju sa izdvajanjem od samo 0,1 odsto prihoda koliko je za iste namene potrebno nekome u Velikoj Britaniji ko zarađuje minimalnu platu.

„To znači da države ne ostvaruju ekonomsku korist od svog radnog stanovništva, jer  ljudi troše veliki deo svog novca samo na vodu“, napominje Andersonova.

Predviđa se da će potrebe za vodom porasti do 2050. godine, pošto se procenjuje da će se svetska populacija povećati za jednu trećinu na preko od devet milijardi ljudi, prema UN.

To će zauzvrat dovesti do povećanja tražnje za hranom za 70 posto, što znači još  veći pritisak na obezbeđivane vode za potrebe poljoprivrede, koja je ionako najveći potrošac.

Budući da klimatske promene doprinose rastu nivoa mora i ekstremnim vremenskim  uslovima, bar jedna od četiri osobe na planeti živeće u zemlji koja se bori s hroničnim ili sezonski opetovanim problemom nestašice pitke vode do 2050, procenjuju UN, zbog čega fokusiranje na širenje prakse skupljanja kišnice i recikliranje otpadnih voda još više dobija na značaju.

Prema rečima Konora, finansiranju projekata i dalje se često pristupa sa aspekta „ulaganja u pumpe i cevi“ umesto na jedan holistički način, uzimajući u obzir ključnu ulogu koju voda ima u izgradnji održive ekonomije kao deo novih globalnih razvojnih ciljeva.

Veća ulaganja u obnovljive izvore energije, kao što su solarna energija i vetar, koji koriste vrlo malo vode, takođe je ključna za smanjenje tražnje za vodom, naveo je Konor.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.