Iznošenje cveća napolje pre "ledenih svetaca" je veliki rizik. Spasite svoje biljke od smrzavanja i saznajte tačan datum za sigurnu selidbu.
Svi jedva čekamo prve zrake sunca da otvorimo vrata terase i pretvorimo dom u zelenu oazu. Međutim, sunce često vara. Iako termometar pokazuje prijatnih 20 stepeni tokom dana, iznošenje cveća napolje pre vremena može biti fatalna greška koju ćete skupo platiti gubitkom omiljenih sadnica.
Najveća opasnost ne leži u dnevnim temperaturama, već u onome što se dešava noću. Zemlja je još uvek hladna, a vazduh varljiv.
Kada je najsigurnije vreme za iznošenje cveća?
Najsigurniji trenutak za trajno premeštanje sobnog bilja na otvoren prostor je nakon prolaska „ledenih svetaca“, što se kalendarski poklapa sa drugom polovinom maja, kada jutarnje temperature stabilno pređu 10 stepeni Celzijusa.
Zašto su prolećni mrazevi tako opasni?
Biljke koje su provele zimu u zaštićenim, toplim uslovima stana doživeće šok ako ih naglo izložite hladnoći. Njihovi ćelijski zidovi nisu spremni za niske temperature. Čak i jedan mraz pred zoru može da sprži mlade listove i pupoljke.
Mnogi baštovani početnici vide lepo vreme početkom aprila i odmah iznesu sve saksije. Onda dođe jedna hladna noć i sav trud propadne. Prolećni mrazevi su podmukli jer se često jave nakon niza toplih dana.
Postepeno privikavanje je ključ uspeha
Nemojte samo izbaciti saksije napolje i zaboraviti na njih. Biljkama je potrebno kaljenje biljaka. To je proces postepenog navikavanja na spoljne uslove. Biljke su poput ljudi – ne možete istrčati na maraton ako ste sedeli cele zime.
Evo kako da to uradite pravilno:
- Prvih dana iznesite saksije samo na dva do tri sata, i to u najtoplijem delu dana.
- Držite ih u polusenci. Direktno sunce može da opeče listove koji su navikli na sobnu svetlost.
- Svakog dana produžavajte vreme boravka napolju za sat ili dva.
- Posle 7 do 10 dana, ako noćne temperature dozvoljavaju, biljke mogu ostati napolju.
Koje biljke su najosetljivije?
Nisu sve vrste jednako otporne. Dok neke mogu da podnesu hladnije noći, osetljive saksijske vrste poput fikusa, bendžamina ili orhideja traže posebnu pažnju. Njih nikako ne iznosite pre nego što budete sigurni da se živa u termometru noću ne spušta nisko.
S druge strane, selidba sobnog bilja poput oleandera ili citrusa može početi nešto ranije, ali i tu budite oprezni. Muškatle, kraljice naših terasa, prilično su otporne, ali ni one ne vole mraz.
Pratite prognozu, ne kalendar
Iako se stari baštovani kunu u datume oko sredine maja, poznate kao ledeni sveci (od 11. do 15. maja), klima se menja. Gledajte dugoročnu prognozu. Ako najavljuju kišni i hladan period krajem maja, bolje je da se iznošenje cveća napolje odloži za još koju nedelju. Strpljenje se u baštovanstvu uvek isplati.
Vaša bašta ili terasa neće pobeći. Bolje je da u cveću uživate od juna do oktobra, nego da u maju gledate uvenule stabljike.
Rešavamo vaše najveće dileme:
- Da li smem da iznesem kaktuse ranije napolje?
Kaktusi vole sunce, ali i oni mogu dobiti opekotine ako se naglo iznesu. Sačekajte stabilno toplo vreme i postepeno ih izlažite suncu.
- Šta da radim ako sam izneo cveće, a najavili su mraz?
Unesite saksije unutra ili ih, ako su preteške, dobro umotajte agro-tekstilom (agril folijom) ili starim ćebadima tokom noći.
- Kako da znam da je biljka doživela šok od hladnoće?
Listovi postaju meki, menjaju boju u tamnozelenu ili crnu i izgledaju kao da su „opareni“ vrelom vodom. Često počnu naglo da opadaju.
Da li ste i vi već izneli cveće ili čekate ‘siguran’ datum? Napišite nam u komentarima koje cveće vam je najteže da sačuvate preko zime!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com