Krupniji i sočniji paradajz ne dolazi od skuplje sadnice, nego od jednog poteza makazama koji većina nas preskoči iz straha da ne pokvari biljku. Greška broj jedan: pustiti da stablo bukne na sve strane.
U panelci na petom spratu, gde paradajz raste u saksiji od 30 litara pored prozora, razlika između zapuštene i orezane biljke vidi se već za dve nedelje.
Jedna daje sitne plodove veličine oraha, druga mesnate kugle od 200 grama – a tajna nije u đubrivu.
Zašto baš sada, krajem maja
Sadnice koje ste posadili početkom maja sada imaju 40 do 60 santimetara i počinju da puštaju bočne grane. Tu nastaje haos. Iz svakog pazuha lista, između glavnog stabla i grane, izbija mali izdanak, takozvani zaperak. Ako ga ostavite, za mesec dana imaćete šumu umesto biljke.
Sasvim druga priča je kad ih uklonite na vreme. Biljka svu snagu usmerava u plod, a ne u listove koje niko neće jesti. Tako dobijate obilan rod paradajza sve do prvog mraza.
Šta su tačno zaperci i kako ih prepoznati
Zaperak je mali izdanak koji raste pod uglom od 45 stepeni, tačno u uglu između glavnog stabla i bočne grane sa listovima. Mnogi ga pomešaju sa cvetnom granom i ne diraju ga. Pogledajte pažljivo: cvetna grana izlazi direktno iz stabla bez lista u osnovi, a zaperak uvek izlazi iz pazuha lista.
Kad ga uhvatite dok je dugačak dva do tri santimetra, pukne među prstima bez makaza. Ako ste ga propustili i porastao je preko deset santimetara, koristite čiste makaze i sečete ujutru, dok je biljka još hladna.
Kako se orezuje paradajz korak po korak
Većina vas pravi grešku što orezuje jednom mesečno. Pogrešno. Pregledajte biljku svakih pet do sedam dana, najbolje subotom ujutru uz prvu kafu. Krenite od dna prema vrhu.
- Uklonite sve zaperke u pazuhu listova, bez izuzetka
- Skinite donje listove koji dodiruju zemlju, jer prenose bolesti
- Ostavite glavno stablo i dve do tri jake bočne grane sa cvetovima
- Kad biljka dostigne visinu vašeg štapa za potporu, zakinite vrh
Da li je orezivanje obavezno za svaku sortu
Nije. Žbunaste, takozvane determinantne sorte (recimo Roma ili neke patuljaste za saksiju) ne treba orezivati jer same prestaju da rastu na određenoj visini. Visoke, indeterminantne sorte, kakav je obični volovsko srce ili većina onih što kupujete na pijaci kao sadnice, traže redovno uklanjanje zaperaka. Ako niste sigurni koju sortu imate, pravilo palca: ako biljka prelazi metar visine, orezuje se.
Greška zbog koje plodovi pucaju i ostaju sitni
Suplementi i skupa đubriva tu ne pomažu mnogo. Najveći problem nije sorta, problem je neredovno zalivanje u kombinaciji sa neorezanom biljkom. Kad paradajz ima previše listova, voda iz korena ne stiže do plodova ravnomerno. Rezultat: plod pukne, kora ispuca, sredina ostane vodnjikava.
Orezana biljka troši manje vode na održavanje suvišne mase. Krupniji i sočniji paradajz dolazi od ravnoteže, ne od količine. Zalivajte ujutru, direktno u zemlju, nikad po listovima, i držite vlažnost ravnomernom.
Šta dobijate do septembra
Biljka koju ste pravilno orezali od kraja maja daje plodove u tri talasa. Prvi krajem juna, drugi sredinom jula, treći u avgustu i septembru. Neki paradajzi izdrže do polovine oktobra ako jesen bude blaga.
Ukupan prinos po biljci može biti od pet do osam kilograma, što je dvaput više nego sa zapuštene biljke iste sorte.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com