Iznenadićete se sigurno, ali prljavi sunšer, sudopera i prljavi sudovi nisu glavni prenosioci bakterija. Najnovija istraživanja pokazuju da je najprljavija stvar u kuhinji i glavni prenosilac bakterija u stvari sam čovek.
Zaboravite na vlažne sunđere u sudoperi ili ostatke hrane na dnu kante za smeće. Iako su to poznati izvori bakterija, najnovija istraživanja otkrivaju da je najveći prenosilac bakterija u kuhinji zapravo čovek. Ljudi su glavni prenosioci koji svojim pokretom i dodirom stvaraju nevidljive puteve za širenje mikroba sa jedne površine na drugu, piše Simply Recipes.
Problem nastaje u običnim, svakodnevnim radnjama o kojima retko razmišljamo. Većina kontaminacije u kuhinji se dešava upravo u takvim trenucima, a ne zbog očiglednih higijenskih propusta.
Glavni prenosilac bakterija
Dok veliku pažnju posvećujemo opasnostima poput sirovog mesa na radnoj ploči, retko razmišljamo o predmetima koje stalno dodirujemo. Istraživači objašnjavaju da su ljudi primarni prenosioci mikroba u kuhinji jer povezuju sve površine tokom dana. Na primer, ako pogrešno rukujete pakovanjem sirovog mesa, a zatim otvorite frižider i izvadite čist tanjir iz mašine za pranje sudova, nesvesno ste kontaminirali sve tri površine.
Najveći problem je što često ne mislimo da su ove površine prljave, jer se često dodiruju. Možda čistimo ručke kuhinjskih ormarića tokom generalnog čišćenja, ali retko ih pogledamo i pomislimo da ih treba obrisati. Pa ipak, one su među predmetima koje stalno dodirujemo.
Dobra vest je da je većina bakterija koje nosimo bezopasna. Cilj je zaustaviti ili drastično smanjiti njihovo širenje na mesta gde ne pripadaju, kao što su hrana spremna za jelo, čisto posuđe ili površine koje se neće ponovo čistiti. Na kraju krajeva, čist tanjir više nije čist ako ga dodiruju ruke koje su upravo koristile pametni telefon ili sređivale kosu.
Tri saveta za manje širenje bakterija
Perite ruke češće nego što ste mislili
Većina ljudi zna da treba da perete ruke nakon rukovanja sirovim mesom, ali stručnjaci upozoravaju da se problemi često javljaju zbog nečega što se naziva unakrsna kontaminacija. Preporučuju pranje ruku češće nego što to obično radite. Na primer, nakon dodirivanja ambalaže, otvaranja frižidera, iznošenja smeća ili pre nego što pokupite čisto posuđe.
Brišite površine koje često dodirujete
Brisanje površina poput ručki i slavina frižidera, dugmadi kuhinjskih ormarića, dugmadi šporeta i rerne, prekidača za svetlo i ivica radne ploče tokom kuvanja ili posle večere može značajno smanjiti unakrsnu kontaminaciju.
Držite odvojeno svežu i pripremljenu hranu
Nemojte koristiti dasku za sečenje ili nož koji je bio u kontaktu sa sirovom živinom, a da ih prethodno niste oprali.
Izbegavajte stavljanje sveže hrane na isto mesto kao i pakovanje sirovog mesa.
Ista logika važi i za kuhinjske krpe. Krpa koju ste koristili da obrišete prosutu tečnost, a zatim osušite čist tanjir kontaminiraće posuđe.
Menjajte krpe za sudove svakodnevno, ili češće ako ih koristite za sušenje ruku tokom kuvanja. Za dodatnu bezbednost, držite posebnu krpu samo za sušenje ruku.
Najprljavija stvar u kuhinji su ljudi i odnosno greške u kuhinjskim postupcima. Većina kuhinjskih infekcija ne nastaje zbog većih grešaka, već tokom normalnog procesa pripreme večere i obavljanja više zadataka istovremeno. Ipak, malo više svesti i pažnje može pomoći u sprečavanju širenja potencijalno štetnih bakterija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com