Svako orezivanje paradajza u srpskoj bašti počinje pogrešno, jer većina nas prvo grabi makaze ka vrhu biljke. A trik je dole, na petnaest do dvadeset centimetara od zemlje. Tu izbija prvi zaperak ispod prve cvetne grane, i to je tačno onaj koji morate skinuti pre svih ostalih.
Taj donji zaperak povuče svu snagu u listove. Biljka troši hranu na granu koja nikada neće dati pristojan plod, a oni gore vise nedozreli sve do avgusta. Tu većina nas greši, i to ne iz neznanja, nego iz sažaljenja prema biljci koja deluje krupno i zdravo.
Zašto baš taj jedan zaperak odlučuje o celom rodu?
Paradajz nije paprika. On je po prirodi loza – hoće da puzi i da se grana u nedogled ako ga pustite. Ako ostavite zaperak ispod prve cvasti, dobijete dva stabla koja se „bore“ za isti prostor, kradu jedno drugom sunce, vazduh i hranu iz zemlje.
Zato, skidajte zaperke dok su tanki kao šibica. Ako čekate da očvrsnu, pravite veliku ranu na stabljici kroz koju lako ulazi plamenjača, a nju u vlažnom junu nećete zaustaviti nikakvim prskanjem.
Pravilo je prosto: dok je zaperak manji od pet centimetara, skida se noktom. Čim postane deblji i veći od toga, mora ići oštro sečivo.
Kada se orezuje paradajz, ujutru ili uveče
Orezivanje paradajza najbolje je raditi rano ujutru, po suvom vremenu, kad je biljka napeta od noćne vlage. Rana se brzo zatvara do podneva i sunce je steriliše. Nikako po kiši ili neposredno pre nje.
Kako orezati paradajz: Pravilo jedne stabljike
Ako gajite visoki paradajz koji ide uz pritku do dva metra, vodite samo jedno stablo. Sve zaperke iz pazuha listova kidate dok su mali. Za niske, žbunaste sorte ostavljaju se dve ili najviše tri stabljike. Ovo je greška koju pola komšiluka pravi, pa se posle čude što paradajz „baca“ list, a neće da rodi.
I najveća greška od svih: kupite sadnicu na pijaci, a ne pitate koja je sorta. Bez te informacije, orezivanje paradajza je puko nagađanje. „Volovsko srce“, „sen marcano“ ili naš domaći „jabučar“ traže potpuno drugačiju negu nego čeri paradajz u saksiji na terasi. Zato, kad sledeći put kupujete – prvo pitajte, pa tek onda sadite.
Šta sa donjim listovima i kada „zaustaviti“ paradajz?
Skidajte donje listove čim počnu da žute, a obavezno one koji dodiruju zemlju – oni su otvorena vrata za bolesti i gljivice. Čim biljka razvije prvu zrelu cvast, ispod nje ne sme da ostane nijedan list. Možda deluje drastično, ali baš taj potez ubrzava zrenje plodova za najmanje deset dana.
Vrh biljke zakida se krajem jula ili početkom avgusta, čim paradajz formira šest do sedam cvetnih grana. To se zove pinciranje i njime se zaustavlja rast u visinu. Tada sva energija biljke prestaje da odlazi u „teranje“ novih listova, već se usmerava pravo u plodove koji su već formirani. Rezultat? Paradajz koji ima onu pravu, gustu boju i onaj miris koji se pamti.
Tri sitnice koje menjaju berbu
- Makaze ili nož brisati alkoholom posle svake biljke, gljivice prelaze sa jedne na drugu za par minuta
- Nikada ne zakidati zaperke prstima sa noktima koji su bili u zemlji, infekcija ide direktno u ranu
- Posle svakog orezivanja, sledeća zalivanja samo na koren, nikako po listu
Suplementi tu ne pomažu mnogo. Možete biljku zaliti najskupljim đubrivom, ako ste ostavili tri zaperka da rastu, dobićete tri štura paradajza umesto jednog krupnog. Bašta ne prašta lenjost, ali ne traži ni novac, traži pet minuta dnevno i oštar pogled.
A koju vi grešku najčešće pravite u svojoj bašti, čekate li predugo ili sečete previše, napišite u komentaru
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com