Datura, narodski poznata kao vučja jabuka ili tatula, jedna je od najopasnijih biljaka koje rastu po srpskim dvorištima, a većina nas pojma nema da je ima pored ograde. Ova otrovna biljka u bašti ima krupne bele cvetove u obliku trube i bodljikave zelene plodove veličine oraha. Dovoljno je da dete proguta nekoliko semenki, ili da pas zagrize stabljiku, pa da završite na urgentnom.
„Najgore od svega? Raste sama, kao pravi korov. Niko je ne sadi, ali se uporno širi po baštama, oko vikendica i u predgrađima, posebno tamo gde ima zapuštenih placeva i ograda.“
Kako da prepoznate vučju jabuku i zašto je svi olako preskačemo?
Tatula, otrovna biljka u bašti može da naraste i do metar i po, ima krupne, nazubljene listove tamnozelene boje i, ako je protrljate prstima, osetićete prilično neprijatan miris. Cvet joj je beo ili svetloljubičast, dug i do petnaest centimetara, u obliku trube koja se otvara tek predveče. Plod je bodljikava čaura koja kada pukne izbacuje crne semenke – baš one koje deci deluju kao zgodna igračka.
Većina nas je gleda godinama i misli da je to običan korov, pa je i ne diramo. Mladi list dature neverovatno podseća na list paprike, zbog čega mnoge domaćice nesvesno ostavljaju ovu opasnu biljku da raste pravo u leji sa povrćem, misleći da je samo još jedan struk koji treba okopati.
Šta je otrovno kod ove opasne biljke u dvorištu
Cela biljka je otrovna, od korena do semenki. Sadrži skopolamin i atropin, supstance koje deluju na centralni nervni sistem. Kod dece je dovoljno između pet i petnaest semenki za ozbiljno trovanje. Kod psa i mačke dolazi do trovanja i posle žvakanja jednog lista.
Simptomi se javljaju za pola sata: proširene zenice, suva usta, ubrzan puls, halucinacije, zbunjenost. Roditelji ih često pomešaju sa sunčanicom ili groznicom, pa izgube dragocene sate.
Najveća greška koju pravimo baš u ovim mesecima
Sezona klijanja je u punom jeku -tatula se pojavljuje baš sada, krajem maja i tokom juna. Dok je mala, visoka desetak centimetara, lako se počupa rukom, naravno, obavezno sa rukavicom. Međutim, kada je pustite da se razmnoži i naraste do avgusta, koren joj ide duboko, a plodovi sazrevaju do septembra. Tada se problem uvećava deset puta.
A znate li koja je naša najveća greška? Kosilica. Kada pređemo preko nje kosilicom, ne uništavamo je, već sitnimo lišće i raznosimo njeno seme po čitavom dvorištu. Tako sledeće godine, umesto jedne biljke, niče njih pet na različitim krajevima bašte. Zato – ne čekajte da je „preskočite“ kosačicom, već je iščupajte iz korena dok je mlada.
Kako bezbedno ukloniti tatulu
Obucite debele gumene rukavice do lakata. Biljku čupajte isključivo iz korena (sečenje makazama ostavlja koren u zemlji). Sve stavite u kesu, dobro zatvorite i bacite u kontejner. Ne bacajte u kompost i ne palite – dim je otrovan! Nakon posla operite ruke sapunom dva puta i izbegavajte dodirivanje očiju.
U slučaju kontakta: Ako dete ili ljubimac dođu u kontakt sa semenkama ili listom, ne čekajte simptome. Odmah pozovite Hitnu pomoć (194) ili Centar za kontrolu trovanja VMA (011 3608 440). Ne izazivajte povraćanje sami.
Da li je tatula opasna i za odrasle
Jeste, ali su odrasli ređe izloženi jer ne stavljaju semenke u usta. Trovanje kod odraslih dešava se najčešće slučajno preko kontaminiranog čaja ili meda.
Mogu li kokoške ili koze da se otruju ovom biljkom
Mogu, naročito koze koje rado brste mlado lišće. Ovce i konji takođe stradaju, pa proverite pašnjak ako držite stoku.
Kako sprečiti da se tatula vrati sledeće godine
Pokrijte goli deo zemlje malčom ili posejte gustu travu. Semenke u zemlji ostaju klijave i do pet godina, pa proveravajte baštu svakog proleća
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com