Pravilno košenje trave nema veze sa snagom motora niti cenom vaše kosilice. Ipak, postoji jedan detalj koji 9 od 10 ljudi ignoriše, a zbog kojeg se neretko čude zašto im travnjak požuti za samo 48 sati.
Nije u pitanju ni đubrivo, ni zalivanje, pa čak ni vrsta semena – rešenje je mnogo jednostavnije nego što mislite.
Visina sečiva je jedini detalj koji odlučuje
Najveća greška je košenje prekratko. Komšije se takmiče ko će imati travnjak nalik fudbalskom terenu, pa spuste sečivo na dva centimetra i kosilica praktično skalpira zemlju. Posle dva sunčana dana – žuta katastrofa.
Trava živi od fotosinteze, a fotosinteza se dešava u listu. Kada odsečete previše lista, biljka ostaje bez kuhinje. Korenje očajnički troši poslednje rezerve, površinski sloj se pregreje, vlaga ispari, i travnjak izgleda kao seno.
Pravilo trećine koje menja sve
Pravilna visina košenja je između 5 i 7 centimetara, a nikada ne uklanjajte više od trećine visine vlati odjednom. Ako je trava narasla 9 cm, kosite na 6 cm. Tačka. Ako je narasla 15 cm, ne idite ispod 10 cm – pa onda za nedelju dana spustite još.
Zašto trava leti žuti preko noći
Visoka trava pravi senku samoj sebi. Ta senka čuva vlagu u zemlji, hladi koren i sprečava da korov nikne. Čim je pokosite na ćelavo, sunce direktno udara po zemlji, temperatura tla skoči preko 40 stepeni, i mikroorganizmi koji hrane korenje umiru.
Tu nastaje problem koji niko ne povezuje sa košenjem – žuti travnjak zalivate kao ludi, a ništa ne pomaže. Logično, jer ste sami uništili sistem koji vlagu zadržava.
Koliko često zaista treba kositi
Zaboravite kalendar. Ne kosite „svake subote“ jer tako rade svi. Kosite kada trava naraste do visine koja zahteva košenje po pravilu trećine. U proleće to je svakih 5 do 7 dana, leti na svakih 10 do 14 dana, a u sušnim periodima i ređe.
Šta je pravilna visina košenja travnjaka
Pravilna visina košenja travnjaka je 5 do 7 centimetara za većinu vrsta trave u našoj klimi, uz uklanjanje maksimalno jedne trećine vlati po prolazu kosilice. Ova visina štiti koren od pregrevanja i zadržava vlagu u zemlji.
Tupo sečivo radi više štete nego suša
Pogledajte vrhove vlati posle košenja. Ako su beli i ispresecani kao da ih je neko cepao, vaše sečivo je tupo. Tupa kosilica ne seče travu – ona je kida, a pokidana vlat ima ranu kroz koju isparava voda i ulaze gljivice. Otuda žute fleke po travnjaku.
Sečivo se oštri minimum dva puta u sezoni, a kod kamenitog terena i češće. Košta vas 10 minuta vremena, a štedi ceo travnjak.
Trik koji baštovani ne vole da otkriju
Ostavite pokošenu travu na travnjaku. Ne grabuljajte je, ne bacajte u kese. Sitno iseckani komadići vlati raspadnu se za nekoliko dana i vrate zemlji do 30% potrebnog azota. To se zove „grasscycling“ i radi se decenijama na profesionalnim terenima.
Jedini uslov je da košenje bude redovno i da komadići budu kratki. Ako ostavite dugačke gomile sena, ugušićete travu ispod. Zato – opet – pravilo trećine.
Ujutru, uveče ili po podne
Pravilno košenje trave je kasno popodne ili rano uveče, kada sunce slabi. Nikada u podne i nikada po rosi. Mokra trava se kida umesto da se seče, lepi se za sečivo, i ostavlja vam prugaste tragove neravnomernog košenja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com