Priprema za Đurđevdan u srpskim kućama nikada nije bila samo formalnost.
Naše bake su znale da od jSvi članciedne noći uoči praznika zavisi kako će izgledati cela godina, pa su poslove redale jasnim redom.
Ako želite da kuća odiše blagostanjem, zdravljem i mirom, par sitnih, ali važnih radnji obavite na vreme.
U sredini teksta krije se jedan detalj koji većina današnjih domaćica preskoči, a baš on čuva tradiciju.
Zašto je priprema za Đurđevdan toliko važna
Đurđevdan se slavi 6. maja i smatra se praznikom početka, plodnosti i nove snage.
Ono što uradite uoči praznika, po verovanju, ostaje sa vama narednih dvanaest meseci.
Zato domaćice ne ostavljaju ništa slučaju.
Đurđevdanski venac od vrbe i lekovitog bilja
Prvi i najvažniji ritual jeste pletenje venca. Vence pravite od mladih grančica vrbe, a u njih upletite cveće i bilje koje raste oko kuće. Najčešće se koriste:
- vrbove grančice koje pucaju od soka
- kopriva za zaštitu od zlih jezika
- maslačak i ljubičica za sreću
- selen i bosiljak za blagoslov
- orahov list za snagu domaćina
Venac okačite na ulazna vrata uveče, pre zalaska sunca. Tako čuvate kuću do sledećeg Đurđevdana.
Voda sa cvećem i kupanje pre izlaska sunca
Drugi deo pripreme za Đurđevdan tiče se vode.
Uveče u lavor stavite latice ruže, kamilicu, koprive i nekoliko grančica vrbe.
Voda treba da prenoći napolju, da je obasja zora.
Ujutru se njome umiju svi ukućani, od najmlađeg do najstarijeg. Veruje se da tako godina donosi zdravlje i lepotu.
Šta su to đurđevdanski običaji u kući
Đurđevdanski običaji su skup radnji koje domaćica obavlja uoči 6. maja: pletenje venca, branje bilja pre zore, umivanje rosom, postavljanje zelenila u kuću i priprema jagnjetine za slavski ručak.
Zelenilo na pragu i prozorima
Treća stvar koju ne smete da preskočite jeste unošenje zelenila u kuću.
Mlade grane bukve, leske ili vrbe stavite na prozore, iznad vrata i u sobama.
Zelenilo simbolizuje novi život i tera negativnu energiju.
Domaćice u selima i danas znaju da kuća bez zelene grančice na Đurđevdan ostaje „prazna“ cele godine.
Tradicija na Đurđevdan: jagnje, mleko i pogača
Četvrti zadatak je trpeza. Pripremite jagnjetinu, sveže mleko i domaću pogaču.
Stari običaj kaže da se uoči praznika prvo umesi pogača, pa tek onda sve ostalo.
Domaćica mesi rukama, bez žurbe, dok se kuća tiho budi.
Pogača bez kvasca nekada se lomila iznad glave deteta, za napredak.
Mete se kuća, a smeće se ne iznosi
Peta, i po mnogima najmoćnija radnja: temeljno čišćenje uoči praznika.
Pometite svaku sobu, obrišite prašinu, operite prozore.
Ali pazite, smeće ne iznosite napolje na sam Đurđevdan. Iznesite ga uveče pre praznika, jer se veruje da se tako iz kuće „ne iznosi sreća“.
Mali rituali koji čine veliku razliku
Uz osnovne korake, dodajte i sitnice koje su naše bake nikada nisu zaboravljale:
- stavite novčić ispod stolnjaka za slavski ručak
- ostavite zdelu sa vodom i cvećem na prozoru
- upalite sveću i prekrstite se pred početak ručka
Ako sve ovo uradite mirno i sa namerom, kuća će odisati toplinom. Tradicija na Đurđevdan nije puko praznoverje, već način da se porodica okupi i podseti šta je važno.
A vi, koji običaj iz svoje kuće nikada ne preskačete uoči Đurđevdana?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com