Ako vaš balkon prži sunce od jedanaest do pet i svaka petunija vam je do jula već sagorela, vinka je biljka zbog koje ćete promeniti mišljenje o letnjem cveću. Ova jednogodišnja lepotica sa Madagaskara cveta i kad termometar pređe 35 stepeni, dok susedi prskaju saksije ujutru i uveče.
Vinka (lat. Catharanthus roseus), poznata i kao madagaskarska ruža, vrtni zimzelen, stara devojka, ružičasti perivinkl i ružičnjak, jednogodišnja je cvetnica iz porodice zimzelenih biljaka (Apocynaceae), čiji su najpoznatiji predstavnici oleander, plumerija i adenijum.
Potiče sa Madagaskara, ali se danas može pronaći širom sveta kao ukrasna biljka, iako se smatra endemskom vrstom.
Zašto baš vinka, a ne mušketla ili petunija
Najbolje uspeva u toplim, suptropskim i tropskim klimatskim uslovima, gde joj najviše prijaju temperature između 20 i 30 stepeni.
Obično raste na nadmorskim visinama do oko 1.500 metara, ali može da uspeva i na nižim i na višim terenima. Najviše joj odgovaraju umerene do velike količine padavina, između 800 i 1.500 milimetara godišnje.
Vinka je veoma otporna na sušu jer ima sposobnost da zadržava vodu u listovima, što joj omogućava da preživi i tokom veoma toplih i suvih perioda.
Cvetanje traje tokom toplih meseci, naročito u proleće i leto. Svaki cvet traje oko dva do tri dana pre nego što uvene, ali biljka neprekidno stvara nove cvetove, pa je gotovo stalno u punom cvatu.
Bela, roze, ljubičasta: Izaberite boju za svoj južni zid
Poznata je po velikom izboru boja cvetova, među kojima su bela, roze, crvena, ljubičasta i plava, a postoje i brojne dvobojne i šarene sorte. Listovi su tamnozeleni, sjajni i elipsastog oblika, raspoređeni naspramno duž cele stabljike.
Prilikom sadnje preporučuje se da između dve sadnice ostane razmak od oko 20 do 30 centimetara kako bi biljke imale dovoljno prostora za rast i širenje, piše Vrtlarica.
Idealna za terase koje prži sunce od podneva
Osim što je veoma dekorativna, vinka je omiljena među ljubiteljima cveća jer bez problema podnosi velike vrućine i sušu. Voli jako i direktno sunce i ne zahteva mnogo zalivanja.
Obilno cveta od proleća pa sve do jeseni, a uz pravilnu negu može biti izuzetno bujna i zdrava. Zbog toga je idealan izbor za terase i balkone.
Dugogodišnja saradnica magazina D&D i poznata baštovanka Marija Martinović, poznatija kao Marica Vrtlarica, objasnila je:
„Vinka je otporna biljka sa prelepim cvetovima u različitim bojama. Voli kada prži sunce i dobro podnosi sušu, što je čini idealnom za viseće saksije. Najviše joj odgovara dobro drenirano zemljište i sunčani položaji. Zalivajte je redovno, ali pazite da zemlja ne bude previše mokra. Prihranjujte je jednom mesečno kako biste obezbedili bogato cvetanje. Redovno uklanjajte uvele cvetove kako biste podstakli novi rast i održali uredan izgled biljke.“
Najčešća greška koju pravite: Previše vode, premalo drenaže
Tu većina nas greši. U srpskim panelkama balkoni su mali, saksije plitke, a kad jako sunce udari po betonskoj ogradi, prvi instinkt je da vinku zalijemo dva puta dnevno. Pogrešno. Vinka u mokroj zemlji trune za nedelju dana, a koren joj pocrni.
Stavite na dno saksije sloj šljunka ili komadiće stiropora od ambalaže, pa tek onda zemlju pomešanu sa peskom.
Sasvim druga priča je kad uđemo u avgust. Tada zalijte tek kad gornji sloj zemlje pobeli i bude suv na dodir, najbolje uveče oko devet sati.
Ujutru, dok je list još hladan, vinka prima vodu mnogo bolje nego pod žarkim podnevnim suncem.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com