Posle novog poskupljenja struje i stupanja na snagu novog cenovnika EPS-a, sve je više onih koji računaju svaku kilovat čas.
Jedno od najčešćih pitanja sada glasi: čime se isplati grejati stan zimi? Posebno se pitaju oni koji nemaju centralno grejanje, šta je bolje – inverter klimom ili norveškim radijatorom.
Da bismo odgovorili, nova.rs. je uzela realne brojke iz zvaničnog cenovnika EPS za domaćinstva i napravila konkretan proračun za stan površine oko 40 kvadrata
Koliko sada košta kilovat čas struje?
Za domaćinstva sa takozvanom širokom potrošnjom i jednotarifnim brojilom, cena aktivne energije u zelenoj zoni je oko 8,4 dinara po kilovat času. Ovo je, naravno, bez poreza i taksi.
Kada se na tu cifru dodaju porez i ostale stavke na računu, realna cena po kilovat času u zelenoj zoni ide približno do oko 10 dinara. Ukupni račun uvek je veći od proste cene energije. Za poređenje uređaja je najvažnija upravo ova osnovna stavka, jer se ona menja s potrošnjom.
Važno je napomenuti da će svako domaćinstvo koje troši više od određene granice ući u plavu ili crvenu zonu, gde je cena kilovat časa viša. Zbog jednostavnosti poređenja, u nastavku računamo:
stan od 40 kvadrata
dobro izolovan objekat, grejanje pretežno u zelenoj zoni
rad grejanja oko 10 sati efektivno dnevno tokom hladnijeg dela zime
Osnovna razlika: Zašto klima „greje više nego što troši“?
Norveški radijator je običan električni grejač. Sve što potroši u električnoj energiji pretvara se u toplotu. Odnos je praktično jedan prema jedan. Jedan kilovat čas struje daje jedan kilovat čas toplote.
Inverter klima je toplotna pumpa. Ona ne stvara toplotu direktno iz struje, već je premešta iz spoljašnjeg u unutrašnji prostor. Zbog toga ima takozvani koeficijent učinka, COP. Kod savremenih inverter klima, taj COP često iznosi tri do četiri, što znači da za jedan kilovat čas struje dobijate tri do četiri kilovat časa toplote.
U prevodu na svakodnevni jezik, klima u režimu grejanja može biti tri do četiri puta efikasnija od običnog električnog radijatora.
Koliko toplote je potrebno za 40 kvadrata
Za prosečno dobro izolovan stan često se uzima da je potrebno oko 80 vati snage po kvadratnom metru. Nekom stanu treba više, nekom manje, ali za računicu možemo uzeti ovaj srednji slučaj.
Za 40 kvadrata to znači oko 3,2 kilovata toplote kada sistem radi punom snagom.
Ako pretpostavimo da vam je tokom hladnog dana potrebno ekvivalentno 10 sati rada na toj snazi, dobijamo:
potrebna toplota u toku dana je približno 3,2 puta 10
to je oko 32 kilovat časa toplote dnevno
Sada možemo da uporedimo koliko struje će potrošiti norveški radijator, a koliko inverter klima da obezbede tih 32 kilovat časa.
Koliko troši norveški radijator?
Norveški radijator je direktni potrošač. Za 32 kilovat časa toplote potrebno mu je tačno 32 kilovat časa struje dnevno.
Mesečna potrošnja, za 30 dana grejanja, izgleda ovako:
32 kilovat časa puta 30 dana
ukupno oko 960 kilovat časova mesečno
Ako to pomnožimo sa oko 8,4 dinara po kilovat času u zelenoj zoni, dobijamo približno 8 075 dinara samo za energiju.
Kada se na to dodaju porezi i ostale stavke na računu, iznos lako ode na oko 9 500 do 10 000 dinara mesečno, i to samo za grejanje, bez bojlera, šporeta, rasvete i ostatka kućnih uređaja.
Koliko troši inverter klima?
Za istih tih 32 kilovat časa toplote, inverter klima koja ima prosečan koeficijent učinka oko 3,5 koristi znatno manje struje.
Potrebna električna energija računa se ovako:
32 kilovat časa toplote podeljeno sa 3,5
to je oko 9,1 kilovat čas struje dnevno
Za 30 dana grejanja dobijamo:
9,1 puta 30
približno 274 kilovat časa mesečno
Uz istu cenu od oko 8,4 dinara po kilovat času, mesečni trošak za energiju je oko 2 300 dinara.
Sa porezima i ostalim stavkama, realan račun za grejanje inverter klimom u ovom scenariju bio bi oko 2 700 do 3 000 dinara.
Ko je skuplji?
U ovom idealizovanom, ali prilično realnom primeru, razlika je dramatična.
Norveški radijator
Približno 960 kilovat časova mesečno
Oko 8 000 dinara za samu energiju
Inverter klima
Oko 274 kilovat časa mesečno
Oko 2 300 dinara za samu energiju
Čak i kada u obzir uzmete sve dodatne stavke na računu, klima troši oko tri do četiri puta manje struje za isto utopljavanje prostora.
Zato većina stručnih tekstova i testova u praksi navodi da se inverter klima, ako je stan dobro izolovan, obično isplati više. Dakle, isplativija je od grejanja na direktne električne radijatore, uključujući i norveške, koji su poznati po komforu, ali ne i po manjoj potrošnji u odnosu na toplotnu pumpu.
Kada norveški radijator, ipak, ima smisla
Iako je po potrošnji očigledno u prednosti klima, norveški radijator ima svoje adute u određenim situacijama.
– Manji stanovi i pomoćne prostorije
– Za garsonjere, vikendice ili prostorije koje ne grejete stalno, jednostavan električni radijator bez spoljne jedinice ponekad je praktičnije rešenje.
– Loša pozicija za spoljne jedinice
– Ako nemate gde da postavite spoljašnju jedinicu klime, električni radijatori ostaju jedina realna opcija.
– Veoma niske spoljne temperature
– Efikasnost klime opada kada se temperatura napolju spusti duboko ispod nule. Moderne inverter klime i dalje rade i tada, ali troše više. U ekstremnim uslovima, razlika prema radijatoru je manja nego u umerenoj zimskoj klimi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com