Hitlerova opsesija opijatima

Manje je poznato je da je drogu metamfetamin, višestruko opasniju od heroina i kokaina, uzimao i sam Adolf Hitler i da je, tvrde neki stručnjaci, upravo ona delimično uticala na tok Drugog svetskog rata.

Time se detaljno pozabavio nemački autor Norman Ohler u svojoj knjizi ‘The Total Rush’ koji na temelju sopstvenih istraživanja tvrdi da je Hitler bio ‘potpuni narkoman’. Iako Ohler nije istoričar, njegova prošle godine objavljena knjiga u vrlo kratkom roku postala je bestseler koji je u međuvremenu preveden na čak 18 svetskih jezika, a ugledni britanski istoričar Ian Keršo nazvao je ‘ozbiljnim komadom literature’.

Nakon što mu je jedan prijatelj ukratko ispričao priču o povezanosti između droge i nacizma, Ohler je odlučio da napiše roman. Kada je zavirio u nemačke arhive, shvatio je da to nema smisla. Stvarnost je bila mnogo luđa i zanimljivija od fikcije koju je on želeo da napiše.

U jednoj arhivi naišao je na dokumente Teodora Morela, Hitlerovog lekara i osobe kojoj istoričari nikada nisu davali veći značaj i sa te tačke je krenuo njegov istraživački rad.

U berlinskoj kompaniji Temler dr. Hausšild je počeo da razvija čudotvorni lek inspirisan Amerikancima i njihovim uspešnim korišćenjem amfetamina Benzedrina na Olimpijskim igrama 1936. godine. Samo godinu kasnije, Hausšild je patentirao prvi nemački metamfetamin ‘Pervitin’.  On je ubrzo postao pravi hit među Nemcima. promovisao se kao sredstvo za podizanje samopouzdanja a koristili su ih, prenosi britanski Gardijan, svi od sekretarica, vozača vozova, pa do glumaca. Novi ‘lek’ se stavljao čak i u slatkiše. Ženama se preporučivalo da dnevno uzimaju dve do tri tablete kako bi ‘sa lakoćom obavljale domaće poslove’ i pritom mršavile s obzirom da je Pervitin smanjivao apetit.

Bio je to, kaže Ohler, ‘nacizam u obliku tablete’. Naravno, Pervitin su ubrzo počeli da koriste i vojnici. Dr. Oto Ranke, direktor Instituta za psihologiju, naredio je istraživanja kojima je utvrđeno da se vojnici pod uticajem Pervitina ne umaraju i da bez spavanja i osećaja umora mogu da izdrže i do 50 sati u budnom stanju.

Godine 1940., usred planiranja invazije na Francusku, vojni lekari su dobili naredbu da svi vojnici moraju za dan da uzmu jednu tabletu, dve uveče, s avrlo kratkim razmakom. Ukoliko bude potrebno, dva do tri sata kasnije vojnik može da uzme još jednu ili dve tablete.

Samo za vojne potrebe Temler je proizveo 35 miliona tableta Pervitina. Ohler je zbog toga uveren da invazija na Francusku ne bi mogla da bude uspešna s obzirom da je realizovana kroz Ardene. Vojni vrh protivio se takvom rešenju upravo zbog ljudske potrebe za odmorom. Kada su shvatili da će vojnici moći da izdrže nekoliko dana bez sna, invazija je ipak odobrena.

Hitler i njegovi ‘lekovi’

U isto vreme sa drogama je počeo da eksperimentiše i sam Hitler uz nadzor lekara Morela. Kada se Hitler teško razboleo 1941. godine, Morelove vitaminske inekcije nisu imale nikakvog značaja pa mu je ubrizgavao životinjske hormone. Kada ni to više nije delovalo, pribegao je još jednom ‘čudotvornom leku’, Eukodalu. Bio je to opijat i ‘bliski rođak heroina’ koji je izazvao stanje uma. Uskoro je Hitler, prema Morelovoj dokumentaciji, Eukadol uzimao dva puta dnevno, uz dozu kokaina koji je uzimao zbog problema sa ušima nakon što je na njega izveden neuspešni atentat u ‘Vučjoj jazbini’.

Videvši da se Hitler pretvorio u zavisnika, ljudi bliski njemu pokušali su da se reše Morela. Ali, Hitler ga je štitio. O supstancama koje je uzimao, Hitler nikada nije spominjao reči ‘droga’ ili ‘zavisnost’. Sve što je on uzimao, uzimao je za – zdravlje.

Ohler je otkrio da je Morel vodio brigu i o Musolinijevom zdravlju. To je bio jedan od zahteva Trećeg Rajha kada su ga postavili na čelo fašističke Italije. Ne postoje dokumenti koji bi dokazali da je Musolini bio zavisnik, ali je poznato da je uzimao većinu droga koje je uzimao i Firer. Njegov zdravstveni karton jednom nedeljno je predstavljen vrhu Trećeg Rajha.

Firerova apstinencijska kriza

Kada su stigli crni dani za Nemačku, stigli su crni dani i za samog Hitlera. Naime, nakon što su bombardovani pogoni u kojima su se proizvodili Pervitin i Eukodal, zalihe su nestale vrlo brzo. Do februara 1945. godine, Hitler je patio od posledica apstinencijske krize.

– U nekoliko dokumenata spominje se Hitlerovo loše zdravlje u poslednjim danima rata. Mnogi tvrde da je bolovao od Parkinsonove bolesti. Ja mislim da se jednostavno radilo o apstinencijskoj krizi. To je sigurno bilo vrlo bolno. Gubiš rat i prisilno se ‘skidaš’ sa droga, kaže Ohler.

Dva meseca kasnije Hitler i njegova supruga Eva Braun bili su mrtvi. A šta se dogodilo sa Morelom?

https://www.youtube.com/watch?v=4SVpgrlMkV8

Mnogi nacisti su svoj život nakon rata nastavili neokrznuti rukom pravde. Ali ne i Morel. On nije bio u stanju da ‘promeni kožu’, nastavi sa karijerom i obogati se na memoarima. On je tragična figura. On nije bio zao. Samo je bio oportunista, uveren je Ohler.

Amerikanci su mu sudili 1947. godine nakon što su od njega bezuspešno pokušali da izvuku informacije. Fizički je i psihički propao i umro u bolnici godinu kasnije.

– Ljudi misle da je nacizam bio utemeljen. Ali ne, to je bio potpuni haos. Ljudi zbog metamfetamina nisu proveravali sastav unutar koga su delovali, zaključuje Ohler. Bio je to jedan od razloga, slažu se istoričari, zašto je Adolf Hitler na vlasti izdržao toliko dugo i zašto mnogi koji su ili znali ili naslućivali što se događalo, nisu reagovali, prenosi portal 24sata.hr.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.