Kolobraro – ukleti grad

Priče o bebama rođenim sa dva srca i tri plućna krila, priče o neočekivanim urušavanjima zemlje i saobraćajnim nesrećama… decenijama su proganjale stanovnike grada Kolobrara na jugu Italije.
Kako je vreme prolazilo, a neobjašnjive nesreće se gomilale, Kolobraro je dobio epitet „najukletijeg grada u Evropi“.

Kažu da je toliko uklet da Italijani ne žele njegovo ime da izgovore naglas, a tamošnja policija neće kazniti zbog prebrze vožnje uplašene putnike ako pritisnu gas dok prolazite onuda. Jer, oni znaju…
Ali ovo prokletstvo nije naštetilo turističkoj plimi, upravo suprotno. Jer, Italijani možda neće ime Kolobrara da izgovaraju naglas, ali zato u tom gradu svako leto organiziraju festival u sklopu kojeg se „kletva pretvara u magiju“.
Stanovništvo susednih gradova u toj pokrajini nazivaju Kolobraro jednostavno „onaj grad“, i izegavaju da prolaze njegovim ulicama.
Priča o prokletstvu je stara kao i samo naselje, a vezana je uz značenje reči „coluber“, što na latinskom znači zmija, za koju se veruje da je oličenje zla.
Iako se priča o prokletstvu prenosila vekovima, oživela je tek u prvoj polovini 20. veka, kad su je tobože probudili jedan advokat i jedna lokalna veštica.
Biađo Virđilio je bio uspešan advokat koji nikad nije izgubio slučaj, i imao je, logično, mnogo neprijatelja. Jednog dana na sudu je, u žaru izlaganja rekao: „Ako lažem, neka sad ovaj luster padne“. I luster je pao!
Iako niko nije povređen, njegovo ime postalo je sinonim za loš znak i lošu sreću i dodalo je još negativne reputacije već ozloglašenom Kolobraru. Advokat i njegovi naslednici napustili su grad.
Nakon tog slučaja, jedan antropolog je stigao u grad u potrazi za „dobrom vešticom“, za koju je verovao da može da skine uroke „zlog oka“. Susreo je staricu „La Catre“, mršavu i ispečenu od sunca, dubokih bora, i pomislio je da je najzad pronašao pravu osobu.
Ali, umesto toga, i on i čitav njegov tim saradnika počeli su za vreme boravka u ovom gradu da doživljavaju potpuno neobjašnjive nesreće.
Otada se Kolobraro smatra glavnim „veštičijim gnezdom“, ali sadašnja starica Elena di Napoli, koja je potomak La Catre, tvrdi da njena prabaka nikako nije bila veštica.
„Samo stara žena koja je možda izgledala kao veštica“, kaže Elena.
Pritom, muškarci iz okolnih mesta imaju jedan bizaran običaj za koji veruju da ih štiti od uroka. Ako su kojim slučajem prisiljeni da prolaze kroz Solobraro, oni sebi obredno počešu genitalije.
Pa ako vas put nanese tamo… znate šta vam je činiti.

Izvor: blic

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.