Mali-veliki mrav

Svi smo sigurno barem jednom u životu zgazili mrava. Čak i oni koji su toliko dobri da „ne bi ni mrava zgazili“ učinili su to barem jednom. Istina je da su mravi toliko sićušni da nam se ne čine važnim i većina nas počne da razmišlja o njima tek kada nam zasmetaju na pikniku ili kad nam napadnu omiljenu hranu koju smo ostavili napolju. Evo nekih činjenica o tim malim insektima koje će vas sigurno naterati da još danas porazmislite o njima.

Mravi žive na Zemlji duže od 100 miliona godina i mogu se naći gotovo svuda na planeti. Najstariji poznati mrav na svetu nađen je očuvan u ćilibaru. Nazvan je Sphecomyrma frey. Prema prihvaćenoj teoriji, s druge strane, Homo sapiens (čovek) se razvio pre oko 30.000 do 50.000 godina. Ako biste sabrali težinu svih živih mrava, bila bi veća od ukupne težine svih živih ljudi.

Mravi mogu da podignu 20 puta veću težinu od sopstvene. Prosečan 10-godišnji dečak težak je 30 kilograma i morao bi da podigne 600 kilograma da bi se merio s mravom.

Na svetu postoji 35.000 vrsta mrava a najviše ih živi u toploj klimi. Nama je pak poznato jedva 9.500 vrsta mrava. Naučnici veruju da bar dvostruko više mravljih vrsta tek treba otkriti.

Mrav ima najveći mozak među insektima. Naš veliki ljudski mozak sa svojim beskrajnim idejama nije najveći među mozgovima sisara. Zapravo, ljudski mozak je velik kao samo šesti deo mozga kita.

Prosečni životni vek mrava je 45-60 dana. Mravlji mozak ima oko 250.000 moždanih ćelija. Ljudski mozak ima 10.000 miliona moždanih ćelija, tako da kolonija od 40.000 mrava zajedno ima mozak velik kao ljudski.

Neki mravi spavaju sedam sati dnevno. Prosečan čovek spava oko osam sati svakog dana.

Spoljašnjost mravljeg tela sačinjena je od čvrste ljuske – egzoskeleta. Ljudi i neke druge životinje imaju čvrst skelet unutar tela.

Najveći mrav dugačak je 2,5 cm, a najmanji mrav je dugačak jedan milimetar. Potvrđeno je da je 231 cm visok pastir u Pekingu, u Kini, Ginisov rekorder kao najviši čovek na svetu.

Mravlja kolonija može imati od stotinu do milijardu jedinki. Najveća ljudska populacija je u Kini sa ukupno 1.306.313.812 ljudi.

Mravi koriste svoje antene ne samo kao čulo dodira već i mirisa. Mravlji trup sadrži dva stomaka. Jedan stomak čuva hranu namenjenu samom mravu, a drugi hranu koja će se deliti s drugim mravima. Mravi nemaju pluća. Kiseonik ulazi kroz male rupe po čitavom telu, a ugljen-dioksid izlazi kroz iste otvore.

Kao svi insekti, mravi imaju šest nogu. Mogu biti zelene, crvene, smeđe, žute, plave ili ljubičaste boje. Mravlje telo ima tri glavna dela: glavu, trup i metazomu.

Mravi žive u velikoj grupi zvanoj kolonija. Svaki mrav u koloniji ima određeni posao. Mravi radnici imaju zaduženje da iznose đubre iz gnezda i da ga nose na posebno mesto. Mravi radnici su ženke. One čine veći deo kolonije. Mrav porobljivač napada gnezda drugih mrava i krade njihova jaja. Kada se ti novi mravi izlegu, oni rade kao robovi u koloniji. Mravlje kraljice na rođenju imaju krila. One odlete da započnu nove kolonije i onda izgube krila. Kraljica može da živi i do 15 godina i potrebno je da se pari samo jednom. Svaka mravlja kolonija ima najmanje jednu kraljicu, a ponekad i više njih.

Šumski mravi su važni grabljivci među insektima. Velika kolonija sakupi više hiljada insekata u jednom danu. Pri susretu s neprijateljem šumski mrav može da otvori čeljust. U prirodnim uslovima mravi stolari gnezde se u živom i mrtvom drveću i u trulim deblima i panjevima. Međutim, mogu da izgrade gnezdo u kućama, telefonskim stubovima i drugim ljudskom rukom stvorenim drvenim građevinama.

Mravi lišćari ne sakupljaju lišće kada pada kiša, a ako pljusak počne dok skupljaju lišće, obično ga ostavljaju izvan gnezda. Medni mravi su razvili izuzetne tehnike preživljavanja u toku sušne sezone. Dok padaju kiše, mravi lišćari hrane svoje radilice vodom i nektarom. Ovi mravi radnici skladište višak hrane u delu svog sistema organa za varenje.

Najveći neprijatelj mrava je čovek. Mi uništavamo njihova gnezda i staništa, ubijamo ih insekticidima, a ponekad ih, na nekim mestima, čak i jedemo.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.