Mao Cetung izazvao jednu od najvećih ekoloških katastrofa u istoriji
Mao Cetung je 1958. naredio da se ubiju svi vrapci u Kini jer jedu previše žitarica. To je dovelo do jedne od najgorih ekoloških katastrofa u istoriji.
Ekološke katastrofe nisu retkost u istoriji čovečanstva, ali se tek retke mogu uporediti sa onom koja je počela 1958. godine u Kini. Mao Cetung, vođa Narodne Republike Kine, doneo je odluku da se moraju ubiti svi vrapci u državi. Zaključio je da Kini te štetočine nisu potrebne. Mao je smatrao da vrapci jedu previše useva žitarica, pa mu se učinilo logičnim da zapovedi njihovo istrebljenje.
Prema njegovim tvrdnjama, vrapci su ometali privredni razvoj Narodne Republike Kine. Međutim, u iduće tri godine, 45 miliona ljudi umrlo je od gladi koja je zavladala kao posledica pogrešnog ekonomskog upravljanja, ekološke katastrofe i državnog terora. Mao Cetung je sproveo nekoliko programa koji su za cilj imali modernizaciju i poboljšanje života u Kini. Istrebljenje vrabaca bio je deo tog programa.
Bubnjevima plašili ptice
Za istrebljenje ptica angažovan je bio narod. Udaranjem u bubnjeve plašili su ptice koje se nisu usuđivale da slete, pa su letele sve dok ne bi umrle od iscrpljenosti. Stanovništvo je uništavalo gnezda vrabaca i gađalo ih hicima iz pušaka. Rezultat svega toga bilo je da su se vrapci u Kini našli na rubu istrebljenja.
Nema podataka o tome koliko je vrabaca živelo u Kini 1958. godine. A ubijeno ih je na stotine milijuna. To je naredne godine dovelo do problema. Primećeno je da je došlo do naglog porasta učestalosti napada raznih insekata na poljoprivredne površine. Naime, vrapci se hrane štetočinama kao što su skakavci, pa su nakon pomora vrabaca skakavci ostali bez svog glavnog prirodnog neprijatelja. To je značilo da se ubijanje vrabaca pokazalo kontraproduktivnim, s obzirom da se vrapci nisu hranili samo urodom žitarica, već i insektima.
Porastao broj skakavaca
Broj skakavaca naglo je porastao, a onda su počeli da jedu sve što bi im se našlo na putu. Žitarice su se u većini ruralnih delova zemlje dramatično smanjile, pa je izbila velika glad. Ljudima je ponestalo hrane i milioni su gladovali. Kineska vlada je službeno objavila da je umrlo 15 miliona ljudi. Međutim, neki stručnjaci procenjuju da se broj umrlih kretao između 45 i 78 miliona.
Velika glad je i danas zabranjena tema u Kini, čak i 50 godina kasnije. U svojoj knjizi „Nadgrobni spomenik“, kineski novinar Jang Jišeng procenio je kako je umrlo više od 36 miliona ljudi. Njegova knjiga ubrzo je zabranjena u Kini.
Mao je naredio okončanje ubijanja vrabaca pa ih je u programu borbe zamenio stenicama. Cilj celog programa bilo je povećati poljoprivrednu proizvodnju, ali za vreme Velikog skoka napred porod pirinča se značajno smanjio.
Možda je Mao Cetung želeo da pobedi prirodu. Međutim, njegove odluke dovele su do gladi u kojima su izgubljeni milioni ljudskih života, prenose mediji.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.