Urolano zadovoljstvo

Veruje se da su prve palačinke jeli čak antički ljudi; naravno, to nisu bile palačinke koje mi danas poznajemo. Bile su to više proste pečene mešavine mleka, brašna, jaja i začina. Zavisno od same mešavine sastojaka i načina pripreme, završni proizvod izgledao je kao mešavina palačinki, omleta i pogačica. Ipak, i antički ljudi su voleli i slane i slatke palačinke. Slane bi filovali sirom, ribom ili mesom, a slatke voćem, medom ili lešnicima. Ove antičke poslastice smatrane su za srodne vaflima, kolačima, hlebu i krofnama.

Palačinke kakve mi danas poznajemo nastale su u srednjovekovnoj Evropi. Kroz istoriju, sastojci za palačinke, a samim tim i krajnji proizvod, prilagođavali su se različitim nacionalnim kuhinjama i lokalnim običajima. Tako su galete poznate u Francuskoj; tanke krompir palačinke u Nemačkoj; kao flis papir tanke palačinke predstavljaju još jedan francuski izum; drop scones čuvene su u Škotskoj, a palačinke od kukuruznog brašna u Americi; bogato su nafilovane u Rusiji; dadar gutung u Indoneziji; bao bing u Kini, kao i niz drugih. Tokom istorije usavršavao se i pribor za njihovu pripremu. Tako smo od antičkog kamenja za pečenje, srednjovekovnih ognjišta i improvizovanih tiganja došli do savremenih mikrotalasnih rerni.

Palačinke su dugo vremena glavni sastojak doručka na američkom stolu; one načinjene od kukuruznog brašna zvali su indijanskim palačinkama još od davnina. Holandski doseljenici napravili su slične poslastice od heljde koje su i nazvali kolači od heljde. Međutim, engleski doseljenici doneli su sa sobom i modu pravih palačinki, a to ime počelo je da se široko koristi sedamdesetih godina 19. veka.

U celoj Evropi palačinke se tradicionalno služe za Uskrs, u slavu porodičnog života i nade u buduću sreću i blagostanje. U Francuskoj je običaj da dodirnete dršku tiganja u kome se peku palačinke i zamislite želju; tamo se palačinke smatraju i za simbol vernosti.

Palačinke su popularne u svim slojevima društva, a mogu se napraviti od najjednostavnijih sastojaka. Mogu biti posne ili mrsne, tanke ili debele, slane ili slatke, prelivene puterom i sirupom, ili nežno urolovane i posute voćem. Toliko su popularne, da ih čak i Šekspir spominje u dva svoja komada. Oba komada bile su komedije i oba lika koja su pominjala palačinke bili su klovnovi. Interesantno, zar ne?

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.