Bez suvišnog testiranja

Zdravstveno stanje ljudi – ne samo kod nas već i u ostatku sveta – postaje, izgleda, sve lošije. Brojke, ako ih pratite, umeju da budu zastrašujuće. Odbrambene sposobnosti organizma postaju sve slabije. S druge strane, medicinska nauka napreduje, tako da je veliki broj potencijalno smrtonosnih oboljenja moguće uspešno izlečiti, ukoliko se otkriju na vreme. Zbog toga lekari upozoravaju na neophodnost česte provere zdravstvenog stanja, na određene testove koje bi periodično trebalo obavljati, čak i ako se osećate sasvim dobro – za svaki slučaj, jer je sve više bolesti koje ne daju skoro nikakve simptome, bar ne dok ne bude prekasno.
Međutim, ne daju samo lekari takva upozorenja. Upozorenja daju i privatne klinike i privatne laboratorije – a ta upozorenja su neretko malčice preterana (recimo, neophodnost kontrolnog ginekološkog pregleda svih žena – računajući i one sasvim zdrave, koje nikakvih problema nemaju – na svaka tri meseca). Kad se tako naslušate o raznoraznim boleštinama koje vas mogu ubiti i o tome da bi vam blagovremeni pregled i analiza mogli spasti život, može se desiti da trošite vreme i novac na analize koje nisu zaista neophodne ili nisu neophodne toliko često. Da se to ne bi desilo i vama, evo nekih testova o kojima ne treba da razmišljate izuzev ako vam ih vaš sopstveni lekar ne sugeriše.
Rendgenski pregled dojki: kancer dojki javlja se dovoljno često da zabrine lekare, ali ipak ne onoliko često koliko je "popularno" njime zastrašivati žene. Ako ne postoji objektivni uzrok da se posumnja na kancer, rendgenski pregled dojki nije neophodan (da i ne spominjemo da je zračenje štetno). Neophodan je redovan samopregled dojki (ako ne znate kako da ga obavite, pitajte svog ginekologa); ukoliko napipate nešto sumnjivo, obratite se svom lekaru i on će vam sugerisati dalje metode ispitivanja.
Krvna slika: nemali broj ljudi smatra normalnim da na svakih šest meseci proveri krvnu sliku "za svaki slučaj". Ipak, to nije potrebno – pregled krvne slike najčešće se obavlja kada se sumnja na anemiju. Ako te sumnje nema, sasvim je dovoljno uravnoteženo se hraniti.
Skener mozga: kada neko često pati od glavobolja, najčešće sam traži od lekara uput za ovaj pregled, zbog straha od tumora na mozgu. U 80% slučajeva stres i tenzija su uzrok glavobolje – tumor mozga je ipak prilično redak.
Test hormona tiroidne žlezde: jedno vreme je bilo veoma "popularno" pričati o tiroidnoj žlezdi. Trendovi na stranu, postoje specifični simptomi koji će navesti lekara da posumnja na probleme s tiroidnom žlezdom i tada ćete svakako dobiti uput za ovakav pregled; u svim ostalim slučajevima, taj pregled je nepotreban.
Priče o boleštinama mogu delovati zastrašujuće – ali to ipak ne znači da treba provesti sve slobodno vreme (kao i deo onog vremena koje vam zapravo i nije slobodno) po različitim laboratorijama i na raznim testiranjima. Ni večiti strah za zdravlje neće nimalo doprineti da se osećate dobro. Zato, uživajte u životu koliko god možete – a na testiranja idite onda kada vam lekar kaže da su potrebna.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.