Deca kao vaše ogledalo

Svaki budući roditelj pretpostavlja da će njegova deca učiti od njega, da će im, bar u početku, biti uzor kako se treba ponašati. Ali, tek kada deca stvarno dođu, postanete svesni šta to zaista znači, u kojoj meri vaše raspoloženje utiče na vaše dete, koje sve ružne (ili dobre) navike može da "pokupi" od vas, koliko se stvarno to malo biće formira pod vašim uticajem.
Neko od roditelja ima običaj da drekom doziva druge kad se iznervira? To već i beba počne da imitira (ima ko ne prepozna sebe u takvom postupku, nego se pita šta se sad beba dere). Grickanje noktiju, griženje usana kad ste nervozni ili vam se usta osuše, nervozno brecanje na druge, nedoslednost u ponašanju, čačkanje nosa kad mislite da vas niko ne vidi, iznenadne glavobolje kad vam se nešto ne radi ili vam smeta nešto što neko radi… To su samo neke od stvari koje vaša deca, svesno ili nesvesno, primete – a onda i imitiraju. Neće svako čak ni prepoznati da je dete nešto "pokupilo" od njega, jer ljudi često nisu ni svesni da u nervozi ili neraspoloženju postupaju ovako ili onako, to im se čini prirodnim postupkom, pa ne mogu drugačije – a onda im jako zasmeta kad vide da se njihovo dete tako ponaša. Čak i ako dete na ukor odgovori da i mama ili tata to rade, najčešće usledi odgovor: "Drugo je mama", "Drugo je tata", "Radi šta ti kažem, ne ono što ja radim", što su sve stvari koje zvuče krajnje neuverljivo i nimalo ne ubede dete (nisu ubedile ni vas kad ste bili mali, zar ne?).
Da bi se ovakve stvari dešavale što je moguće manje, dobro bi bilo biti svestan sopstvenih navika, svog ponašanja, svojih mana, kako biste mogli na vreme da poradite na tome i da se oslobodite onoga što ne želite da prenesete svom detetu. Nije da će dete učiti samo od vas, ali mnogo toga će baš od vas da nauči, u mnogo čemu će baš vas da kopira, a moglo bi se desiti da vam se ne dopadne da određeno ponašanje vidite na svom mališanu, može da vam se uopšte ne dopadne da, recimo, vaše dete raste u haotičnu osobu koja uvek kasni i nikako joj ne uspeva da se organizuje, hrani se "s nogu", ne kreće se dovoljno pa je već u mladosti mlohavo, nerazvijenih mišića…
Ne kažemo da treba da se "pojedete" od krivice ako vam ne uspe da ispravite svaku svoju manu, samo je dobro biti svestan da vaše mane i vaše greške ne utiču samo na vaš život već ih kopira i ono mlado biće kome želite sve najbolje – vaše dete. Pa bi bilo dobro, koliko je ljudski moguće, dati mu što više dobrog i što manje lošeg što će da imitira.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.