Imitiraju sleng svoje dece

Ima roditelja koji će pokušavati da svojoj deci budu "ortaci" i nekad će, kako bi se deci i vršnjacima svoje dece dodatno približili, pokušavati da imitiraju i žargon svoje dece. Takvi pokušaji najčešće deluju smešno, neretko izazivaju podsmeh, i dovode do toga da decu bude sramota sopstvenih roditelja.
Da ne bude zabune, ne mislimo da ima nečeg lošeg u tome da su roditelji mladi duhom, kao što nije loše ni da zajedno s decom učestvuju u nekim aktivnostima – naprotiv. Dete će svakako biti srećnije ako može da u društvu svojih roditelja vozi bicikl ili ide na zanimljiva mesta nego ako su mu roditelji po stereotipu, tata stalno umoran i kad dođe s posla sedi, čita novine i ne dopušta da bude buke u kući, a majka večito u kuhinji ili nešto čisti.
Međutim, jedno je kad su roditelji mladi duhom, a drugo je kad pokušavaju da se ponašaju kao njihova deca koja su, recimo, tinejdžeri, kad se nameću svojoj deci i njihovom društvu, kad pokušavaju i po načinu govora da imitiraju svoju decu. Takvo ponašanje je neprikladno i deci obično bude jako neprijatno kada vide kako se mama ili tata "blamiraju" pred njihovim prijateljima, pogrešno upotrebljavajući sleng, pokušavajući da budu nešto što nisu. Time se ne postiže bliskost s decom, time se postiže da decu bude sramota od sopstvenih roditelja i da se vremenom potrude da se od roditelja sklone i da se s prijateljima viđaju negde drugde – bilo gde osim u sopstvenom domu.
Deca nekad pokušaju da objasne roditeljima da im takvo njihovo ponašanje smeta; pokušaju i da im kažu da im se njihovi prijatelji smeju, da ih ne vide niti ih mogu videti kao svoje društvo, kao svoje vršnjake. Roditelji takve primedbe najčešće ne prihvate; često njihov odgovor bude nešto u stilu: "Što, pa baš smo lepo pričali i smejali se", ne shvatajući da je smeh bio isforsiran dok deca čekaju da roditelji odu, kao ni da su deca pričala s njima iz učtivosti, jer je nepristojno reći tuđim roditeljima da prestanu da smaraju, a ne zato što žele.
Ne kažemo da roditelji ne smeju da posede s prijateljima svoje dece i da popričaju s njima. Smeju. Ako imaju nešto zanimljivo da ispričaju, neku sportsku priču ili priču o putovanju na zanimljivo mesto, i ako to nije priča koju su već hiljadu puta ispričali i svi je znaju napamet, samo napred! Međutim, decu ipak treba pustiti i da se druže s vršnjacima bez uznemiravanja od strane starijih (naravno, videti s kime se deca druže, ne s narkomanima, kriminalcima, nasilnicima i slično), a kada se pridružite njima i njihovim prijateljima, najbolje je biti svoj, govoriti na sopstveni način, bez imitiranja dvadeset ili više godina mlađih.
Nije neophodno imitirati žargon dece da biste im se približili.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.