Što manje masti, bolje po zdravlje?

Često se priča o holesterolu, o tome da nipošto ne treba jesti suviše masno, kako treba konsumirati lakšu hranu. Uz našu tradicionalnu kuhinju, gde su svinjsko pečenje i proizvodi od svinjetine omiljeni, svakako da su ovakva upozorenja dobrodošla – generalno uzev, naš narod zaista jede previše masne hrane, što se pokazuje velikim brojem onih s previsokim holesterolom, kao i izuzetno visokom stopom smrtnosti zbog srčanih oboljenja (direktna posledica preteranog konsumiranja masne hrane). Ipak, da li to znači da se može reći da je pravilo „što manje masne hrane, to bolje po vaše zdravlje“? Ako je suditi po različitim časopisima u kojima možemo pročitati zbog čega su masnoće štetne, tako ispada – ali da li jeste tako?

Nije baš tako. Ono što se često savetuje jeste da uzimate što je moguće manje masnoća, a da energetske potrebe nadoknađujete konsumiranjem ugljenih hidrata. Međutim, ono što je poštovanje takvog saveta donelo jeste povećan broj gojaznih osoba, kao i obolelih od dijabetesa. Ne goje samo masnoće – ako pojedete više nego što potrošite, ugojićete se. Povećana količina ugljenih hidrata redovno povećava rizik od dijabetesa.

Pored toga, nisu ni masnoće baš mrski neprijatelji. Određene masnoće su sastavni deo ćelija (naročito moždanih) i hormona. Ovo se naročito odnosi na biljne masnoće s nezasićenim masnim kiselinama, mada su i masnoće poreklom iz ribe takođe veoma korisne. Sve to ne znači da je Atkinsonova dijeta (bazirana na konsumiranju koliko god hoćete masnoća i proteina i apsolutnom izbegavanju ugljenih hidrata) vaš idealan jelovnik, ali izvesna količina masnoća jeste neophodna.

Kako onda proceniti koliko masnoća uneti, a koliko ugljenih hidrata? Najbolje je ne bežati ni od jedne vrste namirnica – potrebne su nam sve. Zlatno pravilo je i ovde, kao u većini stvari, umerenost – nemojte preterivati ni s masnoćama ni s ugljenim hidratima i, ako želite da izbegnete gojaznost, nemojte unositi više kalorija nego što trošite (da, to ume da bude jako problematično ako vam je jedina fizička aktivnost u toku dana šetnja do kuhinje – kako uneti onoliko malo kalorija koliko realno trošite?).

Rizikujući da se ponavljamo, opet dajemo stari savet – umerenost u ishrani i izvesna količina fizičke aktivnosti najbolji su recept za zdravlje.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.