Voćni sokovi – korisni?

Nije nikakva retkost da majke podstiču svoju decu da piju voćne sokove. Deca, zna se, prosto obožavaju zaslađene gazirane napitke, a njihove majke, želeći da im dete ipak pije nešto zdravo, predlažu im da umesto gaziranih konsumiraju negazirane sokove, po pravilu, voćne. Po logici, voće je zdravo – zdravi su i voćni sokovi. Da li je ovakav način razmišljanja ispravan?

Teoretski, trebalo bi da bude. U praksi, s obzirom na to kakvi su zapravo ti voćni sokovi, oni i nisu najzdraviji mogući izbor. U čemu je problem? U tome što se u voćne sokove, da bi njihov ukus bio privlačniji deci – glavnim potrošačima ove vrste proizvoda – dodaje puno šećera. Verovali ili ne, nije nikakva retkost da voćni sok sadrži više šećera nego koka-kola. Sav taj šećer zatrpava vaše dete potpuno nepotrebnim i nehranljivim kalorijama, pa se ono goji. Plus, šećer izaziva žeđ, pa dete želi još soka, i još, i još. Šećer se taloži na zubima (teško da će dete oprati zube nakon svake čaše soka), bakterije navale na slatku hranu i dete dobije karijes.
Voće je zdrava hrana, to je tačno – ali voćni sokovi često sadrže vrlo malo voća, a najviše sadrže šećer. Dodatna negativna posledica čestog konsumiranja voćnih sokova je ta da se dete navikne na takav ukus i onda, kada mu ponudite voće (recimo, pomorandžu umesto soka od pomorandže), njemu to voće bude bljutavo i bezukusno i previše kiselo, nimalo nalik na omiljeni mu sok.
Šta onda da učinite? Svakako ne možete, niti treba, da pustite da vam dete bude žedno. Ono što je najzdravije jeste da mu umesto tih „prirodnih“ sokova dajete vodu, u manjoj količini i mleko, a možete mu dati i sok – ali onaj pravi, koji ćete sami napraviti tako što ćete na licu mesta nacediti voće ili ga pripremiti uz pomoć sokovnika. Ako je ikako moguće, u taj sveže pripremljeni sok nemojte dodati šećer.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.