Zahvaliti na poklonu koji vas ne oduševljava

Primanje poklona je uvek, ili skoro uvek, prijatno; podrazumeva se da će se iole učtiva osoba na poklonu i zahvaliti. Međutim, nekada se desi da na poklonu koji ste dobili baš i niste zahvalni – znate da bi svejedno trebalo da se pristojno ponesete, ali niste sigurni na šta vas tačno pristojnost u takvoj situaciji obavezuje.
Dobili ste poklon koji vas baš i nije usrećio, nešto što vam deluje bezvezno. Red je zahvaliti se na poklonu – na kraju krajeva, gest je ono što se računa, to što je neko mislio na vas dovoljno da vam odabere i da poklon – i to i nameravate da učinite, ali vam se ne sviđa ideja da biste tako mogli da ohrabrite tu osobu da vam i u budućnosti poklanja te stvari koje vam se nimalo ne dopadaju niti, za vas, imaju neku korisnu svrhu (eventualno da ih "uvalite" nekom drugom kao poklon, mada vam se ni ta ideja ne dopada). Drugim rečima, želite vi da se zahvalite kao što je red da učinite, ali ne želite da lažete da vam se sviđa nešto što vam se nimalo ne dopada. Šta tad?
Zahvaliti se – obavezno. A prilikom zahvaljivanja akcenat staviti ne na samu stvar koju ste dobili, već na lep gest osobe koja vam je poklon dala, na to što je mislila na vas dovoljno da bi vas darovala nečim. Hoće li to poslati dovoljno jasnu poruku: "Hvala na poklonu, ali molim te nemoj više da mi daješ ovakve stvari"? Možda hoće, možda neće – ali je to ono što učtivost nalaže da učinite.
Ukoliko želite da povećate verovatnoću da ćete sledeći put dobiti od te osobe nešto što je više po vašem ukusu, možete povremeno, tokom druženja s njom, pomenuti kakve stvari volite, šta vas zanima, šta vas oduševljava… Sve u okviru ćaskanja, nikako ne bi trebalo da ispadne da "naručujete" budući poklon. Jednom kada vas bolje upozna, trebalo bi da ta osoba stekne i precizniju predstavu o tome kakav bi vam se poklon dopao.
Naravno, uvek će biti i onih koji, što zato što samo otaljavaju davanje poklona, što zato što stvarno ne umeju da biraju, ma koliko se trudili, daju poklone koji vam se ne dopadnu. Tu već ne možete ništa – zahvalite im se kao što pristojnost nalaže, i to je to.

1 komentar
  1. Nataša Gajić

    O, ima tu svega počev od one pomalo dosadne obaveze da poklon uzvratite istom mjerom, pa oni vama, ja tebi-ti meni, i tako sve u krug, moguće do krajnjeg otaljavanja i gubitka daljeg smisla, uzimala-vraćala. To su ona ispunjena očekivanja. A šta reći za nedolična očekivanja koja prevazilaze mjeru i mogućnosti, u koja ste gurnuti npr. nekim neočekivanim skupocjenim poklonom. Prevazilazi vaša očekivanja, mjeru upuštanja da nešto uzvratite, ali obavezuje i te kako. Zato, pazite šta nevoljno prihvatate i u šta se upuštate, pokloni su nemušti jezik, tajna šifra, a ponekad bogami i skriveni podsticaj za „izvlačenja“ ko zna čega i kakvih usluga. Namjere nisu uvijek tako otvorene i nevine, ne stignete se ni obradovati, a neko već očekuje vašu neskrivenu zahvalnost. Poklone volim samoj sebi da kupujem, kada sam u mogućnosti, kao i nagrade, kada su zaslužene, naravno.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike