U trendu

Danas se obeležava Veliki četvrtak: Sve će vam biti oprošteno ako uradite ovo

Pravoslavni vernici obeležavaju danas Veliki četvrtak, jedan od najznačajnijih dana u toku Velike nedelje, pred Vaskrs.

Prema zapisima iz Jevanđelja, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i, podelivši ga apostolima, rekao: „Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštaja grehova“.

Zatim je uzeo čašu vina i dodao:

„Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha“.

Hristove reči ponavljaju se na Veliki četvrtak na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvo pričešće Hristovo i njegovih apostola.

Na Veliki četvrtak nema veselja, ali ima okupljanja verujućih. Kod nekih pravoslavnih naroda i u nekim krajievima Srbije tog se dana, a ne na Veliki petak, boje uskršnja jaja, dok se u Rusiji na Veliki četvrtak mesi uskršnji slatki kolač.

Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na današnji dan, gresi bivaju oprošteni. Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom, telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.

Praznovanje u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve počinje liturgijom Svetog Vasilija Velikog koja se služi deset puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike.

Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije dozvoljeno je jesti na ulju i popiti nešto vina.

Veliki ili Časni ili Vaskršnji post traje šest nedelja, a oni koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.

Običaji

Na Veliki četvrtak, devojke su se sa posebnom pažnjom odnosile prema svojoj koži. Uoči Velikog četvrtka, devojke su pažljivo umivale i čistile lice, ali i bacale sapun preko praga.

Jedan od najstarijih običaja za Veliki četvrtak vezan je za prečišćavanje vode. Verovalo se da kupanje na Veliki četvrtak donosi lepotu i zdravlje. Na ovaj dan se deca kupaju, pa čak i odojče kako bi bili zdravi i čisti tokom cele godine. Voda koja se donese sa bunara ili izvora, „čistila“ se ubacivanjem srebrnog novčića u nju.

Na Veliki četvrtak kuća se detaljno čisti. Sve mora da bude na svom mestu, obrisano i oribano. Posle Velikog četvrtka, pa sve do iza Vaskrsa – zabranjeno je čišćenje po kući. Dom se ukrašava svežim cvećem.

Sveća koja se tokom čitave godine palila za praznike, sada se pali i na Veliki četvrtak jer se smatra da njena vatra spasava kuću od zlih duhova. Potom se ova sveća daje u ruke teško bolesnoj osobi kako bi ozdravila.

Devojke na Veliki četvrtak uveče pod jastuk stavljaju ogledalo, češalj, peškir i pre no što zaspe kažu: „Koji je moj suđenik neka dođe noćas da se obriše peškirom, češljem da se očešlja, ogledalom da se ogleda.“ Verovalo se da koga te noći devojka od momaka sanja, za njega će se udati.

Na Veliki petak se ništa ne radi, već se farbaju jaja pomoću divljih jabuka, lukovine i koprive. U subotu se kolje žrtvena pečenica, čisti se kuća i pere veš. Pečenica se sprema u nedelju rano izjutra, puca se iz puške čime se oglašava uskrsnuće Hristovo i udara motkama po žaru, čime se izražava radost zbog uskrsnuća. U crkvu se nosi busen zemlje sa zelenom travom, stabljika koprive, kolač, sveća i čaša vina. Vernici se zatim okreću prema suncu, gaze busen, ljušte jaja, piju vino i grizu koprivu. Na ovaj dan Vlasi mese poskurice za mrtve (okrugle hlepčiće), kako bi i oni učestvovali u uskrsnuću.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.