U idealnom svetu, roditelji bi uvek bili oni koji pružaju sigurnost i razumevanje. Međutim, realnost je često drugačija. Kada detetu u ranim godinama zafali ona osnovna emotivna podrška, to se ne zaboravlja tek tako. Te praznine se godinama kasnije pretvore u određene loše osobine koje čoveku otežavaju da se poveže sa drugima ili da jednostavno bude zadovoljan sobom.
To nisu nepopravljive greške u karakteru, već naučeni načini preživljavanja. Ipak, dok se ne osveste, one mogu ozbiljno da kvare kvalitet života.
Evo kojih 12 osobina najčešće pokazuju ljudi koji su odrasli uz emocionalnu distancu:
1. Stalno sumnjanje u sopstvenu vrednost
Samopoštovanje se najviše gradi kroz podršku najbližih. Ako to izostane, čovek odraste sa osećajem da nije dovoljno dobar. Njegova najveća loša osobina tada postane to što samog sebe sputava, verujući da ne zaslužuje uspeh ili pažnju koju dobija.
2. Oprez i strah od odbijanja
Ovi ljudi uvek čekaju onaj trenutak kada će ih neko izneveriti ili ostaviti. Zbog tog straha često drže distancu ili su previše sumnjičavi u odnosima, što ih sprečava da se zaista opuste i nekome veruju.
3. Teškoće u pokazivanju onoga što osećaju
Kada dete ne nauči kako da obradi emocije uz roditelje, ono ih jednostavno „zaključa“. Kasnije se to ispoljava kao emocionalna zatvorenost – osoba ne ume da kaže kako se oseća, što okolina često tumači kao hladnoću.
4. Potreba da im drugi stalno potvrđuju vrednost
Oni kojima je pažnja falila, često je traže na pogrešnim mestima. Moraju stalno da čuju potvrdu od drugih da su uradili dobar posao ili da su važni, jer sami ne umeju da osete sopstvenu vrednost.
5. Problem sa poverenjem u ljude
Rano iskustvo da su oni najbitniji ljudi bili nepouzdani stvara duboko nepoverenje. Čak i kada sretnu nekog iskrenog, oni traže skrivene motive i teško im je da poveruju da ih neko voli bez ikakvog interesa.
6. Perfekcionizam kao dokazivanje
Mnogi postanu perfekcionisti samo da bi „zaslužili“ mrvu pažnje. Veruju da će biti voljeni samo ako su nepogrešivi, pa ih svaki sitan neuspeh potpuno izbaci iz koloseka.
7. Preterano ugađanje drugima
Ova loša osobina se javlja iz straha od sukoba. Čovek počne da stavlja tuđe potrebe ispred svojih, samo da bi izbegao bilo kakvu neprijatnost ili kritiku koju je možda često slušao kao dete.
8. Stalna unutrašnja napetost
Nedostatak sigurnosti u detinjstvu često vodi ka anksioznosti u odraslom dobu. Osoba je stalno „na oprezu“, previše razmišlja o svemu i pokušava da predvidi probleme pre nego što se uopšte dese.
9. Izbegavanje bilo kakvog konflikta
Umesto da reše problem, ovi ljudi se povlače. Radije će prećutati nepravdu nego ući u raspravu, jer se plaše da će svaki sukob dovesti do trajnog prekida odnosa.
10. Nezdravi načini vezivanja
Ovo se vidi kroz dva ekstrema: ili se previše „lepe“ za partnera iz straha da će biti ostavljeni, ili se potpuno povlače čim osete da odnos postaje ozbiljan, kako bi se zaštitili od potencijalne boli.
11. Neumeće postavljanja granica
Teško im je da kažu „ne“. Često dozvoljavaju drugima da gaze njihov prostor ili da ih iskorišćavaju, jer osećaju krivicu ako pokušaju da odbrane sopstvene interese.
12. Preuzimanje odgovornosti za tuđe probleme
Ponekad postanu oni koji stalno „popravljaju“ druge. Svoju vrednost mere time koliko su nekome potrebni, često ulazeći u odnose gde su oni ti koji stalno daju, a ništa ne dobijaju zauzvrat.
Na kraju, važno je razumeti da ove loše osobine nisu odraz nečijeg karaktera, već ožiljci koje je ostavilo detinjstvo bez dovoljno topline. To su mehanizmi preživljavanja koji su nekada služili kao štit, a danas su postali teret koji kvari odnose i unutrašnji mir.
Dobra vest je da se ovi obrasci mogu promeniti. Onog trenutka kada čovek osvesti odakle potiču njegove kočnice, on prestaje da bude žrtva prošlosti. Razumevanje da su te loše osobine samo posledica nedostatka podrške prvi je korak ka građenju života u kojem više ne morate da se krijete iza starih odbrambenih zidova.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com