Danas je Duhovni ponedeljak, drugi dan praznika Svete Trojice, i u srpskim selima se od jutra zna red. Ruke dalje od zemlje, metle i mašine za veš. Bake to ponavljaju decenijama, a većina nas tek oko podneva shvati da je „zaboravila“ da ispoštuje pravilo.
Najveći nesporazum je u tome šta se zapravo smatra „poslom“. Nije isto spremiti ručak za porodicu i kopati baštu na junskom suncu. Tu većina pravi zbrku, pa se na kraju ne zna šta se sme, a šta ne.
Šta je zapravo Duhovni ponedeljak?
Ovaj praznik slavimo dan posle Svete Trojice, kao nastavak proslave silaska Svetog Duha na apostole. U narodu ga zovu i Sveti Duh, a ove godine pada baš danas, 1. juna. Od nedelje do utorka traju tri najjača praznična dana u kojima se poštuje stari narodni kalendar.
Da li smeju da se rade kućni poslovi?
Teški fizički poslovi se izbegavaju, dok je obavezna kućna rutina koja hrani porodicu dozvoljena.
Ne pere se veš, ne prostire se na konopcu, ne kopa se bašta, ne kosi se trava i ne dodiruje se zemlja motikom. S druge strane, ručak se sprema, sudovi se peru, a deca kupaju, jer to narod nikada nije smatrao „poslom“ koji se na praznik izbegava. Sve ono što je neophodno da kuća funkcioniše je u redu, dok se od teškog rada odmara.
Zašto se na ovaj dan ne dira zemlja i voda?
Stara verovanja vezana su za prirodu. Duhovi padaju u vreme kada njive cvetaju, pa se verovalo da se na ovaj dan zemlja „odmara“. Kopanje se izbegavalo jer se smatralo da priziva grad, sušu ili lošu žetvu. Slično je i sa vodom – po starim pričama iz Šumadije i istočne Srbije, veš okačen na Duhovni ponedeljak „doziva“ nevreme nad selo.
A šta sa mašinom za veš i usisivačem?
Ovde se sudaraju stara pravila i moderan život. Bukvalno tumačenje kaže da se ne pere, ali praktično mišljenje, koje danas prihvataju i mnogi sveštenici, jeste da niko neće stradati ako operete ono što je neophodno, poput dečjih stvari. Suština nije u pritiskanju dugmeta na mašini, već u tome da praznik provedete u miru i poštovanju sa porodicom.
Šta se strogo izbegava na Duhovski ponedeljak
- Kopanje, sađenje i bilo kakav rad sa zemljom
- Pranje i prostiranje veša napolju
- Šišanje i sečenje kose
- Pozajmljivanje stvari iz kuće, pogotovo soli i hleba
- Svađe u porodici, jer se veruje da „ostaju“ do sledeće godine
Stariji ljudi pominju i da se na ovaj dan ne ide na groblje, jer je za to predviđena Zadušnica pred Trojice, a ne sam praznik.
Zelene grančice na vratima
Ako prođete kroz selo u Mačvi ili oko Valjeva, videćete grane oraha i lipe zakačene iznad vrata i prozora. Taj običaj traje generacijama. Veruje se da zelenilo unete u kuću na Trojice i Duhovni ponedeljak čuva ukućane od bolesti i lošeg vremena tokom letnjih meseci. Grane stoje do prvog jačeg pljuska, pa se onda spaljuju.
Kako provesti današnji dan
Probajte da ne planirate veliki spremni dan. Skuvajte ručak, sedite sa nekim koga dugo niste videli, prošetajte. Stari ljudi su govorili da praznik ne meri Bog po tome šta ste uradili, već po tome šta ste tog dana mislili. Zvuči naivno, ali u ovom slučaju zvuči i tačno.
Da li se sme prati veš na Duhovni ponedeljak
Po starom verovanju ne. Danas se to tumači blaže, ali se izbegava prostiranje napolju i veliko pranje zbog poštovanja praznika
Da li se ide u crkvu na Sveti Duh
Da, drugog dana Trojica služi se liturgija. Mnogi vernici tada idu na pričest, pošto su se na samu Trojicu pripremili postom i molitvom
Da li se sme raditi u bašti
Ne. Kopanje, plevljenje i sađenje narod izričito izbegava jer se veruje da zemlja taj dan miruje i da rad donosi nevreme
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com