Pitanje gde tražiti sreću mučilo je ljude i pre hiljadu godina, kada je persijski mudrac Omar Hajam zapisao stihove koje danas citiraju i oni koji za njega nikad nisu čuli. Sreća je lepa samo dok se čeka, govorila je Desanka Maksimović, a Hajam je još u jedanaestom veku znao zašto.
Psiholozi je opisuju kao osećaj životnog zadovoljstva i unutrašnjeg mira. Filozofi tvrde da ne zavisi od spoljnih okolnosti, već od toga kako gledamo na njih. Književnici je dožive svako na svoj način.
A većina nas, iskreno, ne zna ni gde da je traži.
Zašto je Omar Hajam i danas u pravu
Hajam nije bio samo pesnik. Bio je matematičar, astronom, geograf, jedan od najbistrijih umova srednjeg veka. Njegove misli prenose se iz generacije u generaciju devet vekova posle njegove smrti, u originalu ili prepričane, ali sa istom suštinom. Najviše ga je intrigirala upravo večna potraga za srećom.
U toj potrazi ne treba ići daleko, govorio je. Kao da je video kako će izgledati život hiljadu godina kasnije. Danas svi nešto čekamo, posao iz snova, pravu osobu, više novca na računu, neko bolje sutra. U toj trci prolaze nam dani, meseci, godine. A sreća stoji tu, pred nosem.
Gde tražiti sreću o kojoj je pisao
Hajam je razumeo koliko je ljudski vek kratak. U njegovim stihovima nema ironije, ima gorkog uvida da smisao tražimo negde daleko, a ne vidimo ono što nam je nadohvat ruke. Tako sami sebi otežavamo.
„Put vere mora se slediti, jedan je odlučio, a drugi se nada da će pronaći put istine. Jednog dana će im se reći da su obojica išli pogrešnim putem.“ Sreća ne dolazi sa fanfarama. Krije se u mirnom jutru, razgovoru sa nekim ko vas razume, mogućnosti da slobodno dišete.
Prijateljstvo je bogatstvo koje se ne kupuje
Najveći problem nije nedostatak novca. Problem je nedostatak ljudi. Hajam je verovao da osoba može imati mnogo, a ipak ostati siromašna ako oko sebe nema nikoga kome može da veruje.
Prijatelji nam trebaju i kada nam ide, ali najviše kada ne ide ništa. Tek tada vidite ko je tu zbog vas, a ko je bio tu jer mu je tako odgovaralo. Sreća se ne meri onim što imaš, već onim ko ostaje pored tebe kad sve drugo izgubi smisao.
Da li je sreća isto što i samoća
Nije. Sreća u samoći nije odsustvo drugih, već prisustvo sebe, sposobnost da čujete sopstveni glas kada svi oko vas govore drugačije.
Nemojte zazirati od distanciranja. Ako osećate da vaš način života ne ide uz onaj koji forsira većina, povucite se mirno. To nisu vaši ljudi. Ne poredite se i ne plašite se da budete drugačiji. Hajam je u tuđim očekivanjima video najveću zamku, jer lako izgubimo sebe kada počnemo da živimo po tuđem aršinu.
„Zaradio si pola vekne hleba i imaš dovoljno za hranu, kuća ti je siromašna, ali topla, nisi ničiji rob i ničiji gospodar… Zaista, srećan si, prijatelju!“ Mi smo društvena bića, niko ne traži izolaciju. Traži se tišina u kojoj sebe čujete.
Šta je Litvak rekao devet vekova kasnije
Sasvim ista priča, samo na ruskom. Mihail Litvak, čuveni psiholog i psihoterapeut, ponavljao je da sreću ne treba tražiti van sebe. Jedini način da budemo korisni svetu, govorio je, jeste da prestanemo da mu služimo o svom trošku i počnemo da živimo za sebe.
Svako je kovač svoje sreće, a potraga je doživotna i strogo lična.
Pa, kada ste poslednji put zastali da se zapitate da li čekate sreću umesto da je živite, i šta vas tačno koči da promenite to već sutra ujutru?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com