Kakva je veza između inteligencije i dužine života?

Visok nivo količnika inteligencije u detinjstvu i tokom adolescentnog perioda, kako statistički podaci govore, povezan je sa dužim životnim vekom. Takođe, manja je verovatnoća da može da se umre od 15 vrsta raka, bolesti srca i neurodegenerativnih bolesti, tvrde najnovije naučne studije.

„Odavno smo sumnjali da postoji veza između količnika inteligencije i dugovečnosti. Generalno gledano, smatralo se da ljudi sa višim količnikom inteligencije žive malo duže od ljudi sa srednjim ili niskim. Problem je bio što nismo imali dovoljno prikupljenih podataka koji bi ovo dokazali, ovakva posmatranja rađena su samo za muškarce koji su bili u uzrastu za mobilizaciju”, prokomentarisao je ove najnovije rezultate stručnjak sa Karolinskog instituta u Stokholmu Danijel Falksted, objavile su RIA Novosti.

Istorija testova za određivanje visine količnika inteligencije počela je 1904. godine, kada je britanski psiholog Čarls Spirmen izneo ideju da je za rezultat na testovima inteligencije odgovorna jedna jedinstvena psihička snaga koju je nazvao ge faktor. Ona je rezultat primene tada nove statističke metode faktorske analize koja mu je pokazala da rezultati testova mentalnih sposobnosti pozitivno koreliraju. To ga je uverilo da iza „inteligentnog ponašanja” stoji ista zajednička predispozicija.

Na osnovu Spirmenovog rada psiholozi su počeli da prave testove i upitnike kojim bi izmerili količnik inteligencije. Različite studije su pokazale vezu između IQ sa nasleđem, društveno-ekonomskim faktorima, polom. Poslednjih godina, mnogi naučnici počeli su da sumnjaju da IQ u detinjstvu istinski odražava potencijal za ljudski razvoj i predviđa uspeh čoveka u budućnosti, pošto on može dramatično da se menja u detinjstvu i periodu adolescencije i to iz godine u godinu.

Ijan Diri sa Univerziteta u Edinburgu i njegove kolege otkrili su vezu između IQ i dužeg životnog veka, sumirajući rezultate višedecenijskih istraživanja u Škotskoj od 1947. pa sve do decembra 2015. godine.

U ovom projektu učestvovalo je više od 65.000 Škota, rođenih 1936. godine. Uz test inteligencije njima su redovno rađeni kompletni lekarski pregledi. Posmatranja učesnika prekidana su samo kada je više od polovine umrlo prirodnom smrću ili je smrt usledila zbog nesrećnog slučaja.

Ispostavilo se da su ljudi čiji je IQ bio 15 poena iznad normalnog u 30 odsto slučajeva ređe umirali od raka pluća nego ostatak Škota. Slična veza uočena je i sa vaskularnim bolestima i rakom želuca – sa povećanjem količnika inteligencije verovatnoća njihovog razvoja smanjila se za 25 odsto a moždani udar i neurodegenerative bolesti bile su ređe za 15 do 20 odsto.

Naučnici sada planiraju da porede rezultate istraživanja sa analizom genoma, nadajući se da će im to pomoći da shvate koji geni mogu da povežu dugovečnost i visoki intelekt.

(Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.