Na početku smo kraja – čovečanstva!

Istraživanje UN precizira da je krajem 2018. godine bilo oko 705 miliona starijih od 65 godina, a mlađih od pet godina dvadesetak miliona manje – 680 miliona. U Srbiji, svaka peta osoba starija je od 65 godina, od toga su 58 odsto žene, dok je mlađih od 15 godina ispod 15 odsto. Najstariji su regioni južne i istočne Srbije, gde je čak četvrtina stanovništva starija od 60 godina.

U najvećem delu sveta, kao i u Srbiji, ova nezabeležena i zabrinjavajuća disproporcija posledica je produženja životnog veka, uz sve manju spremnost ljudi da stvaraju novi život. Ukoliko se trend nastavi, saglasni su eksperti UN i naše zemlje, do 2050. godine doći će do još većeg dispariteta između najstarijih i najmlađih.

Podaci Populacionog fonda UN upozoravaju da će se za tridesetak godina apsolutni broj ljudi od 60 i više godina porasti sa 705 miliona na dve milijarde, dok će broj osoba od 80 i više godina iznositi 395 miliona.

Nije uvek bilo tako. Godine 1960, Svetska banka beležila je stopu plodnosti od petoro dece po ženi. Nepunih 60 godina kasnije, ona se prepolovila na prosečno dvoje dece. Taj trend posebno je tipičan za razvijenije zemlje, gde je manja smrtnost dece, veća dostupnost kontraceptivnih sredstava, ali i veća „cena“ odgajanja dece. No, bolji životni standard omogućio je ljudima i da „traju duže“.

Najslikovitiji je primer Japana, gde je prosečni životni vek od 84 najduži u svetu i gde osobe starije od 65 godina čine gotovo trećinu stanovništva, takođe najviše na planeti. Istovremeno, dece mlađe od pet godina u Japanu je manje od četiri odsto.

Afričke zemlje su, nasuprot tome, u samom vrhu liste zemalja sa visokom plodnošću, ali i visokim mortalitetom najmlađih. Niger je, na primer, „najplodnija“ zemlja sveta, sa sedam porođaja po ženi, ali ima i stopu mortaliteta od 85 dece na 1.000 porođaja, jednu od najviših na svetu.

Rečju, u 21. veku privreda se globalizuje, sve više ljudi je u gradovima, obrazac porodice se menja, tehnologija se ubrzano razvija, ali starenje stanovništva predstavlja jednu od najvećih društvenih transformacija.

U praksi, međutim, mere koje prate porast broja starijih ljudi, uz smanjeni natalitet, nisu ružičaste. Predviđa se da bi one mogle da obuhvate produženje radnog veka i posle 65. godine, uz povećanje poreza i nametanje veće štednje, dok istovremeno već sada mnogi poslodavci izbegavaju starije radnike, jer ih smatraju manje produktivnim, bolešljivijim i nesposobnim da brzo uče.

SRBI MEĐU VREMEŠNIJIMA

U periodu od 2002. do 2011. godine u Srbiji je prosečan životni vek produžen na 71,6 godina kod muškaraca i na 76,8 godine kod žena. Procenat mladih do 14 godina pao je u istom periodu sa 16 na 15 procenata, a stopa nataliteta smanjena sa više od 10 na devet odsto. Udeo žena u fertilnom periodu je sa 24 procenta opao na 22,9.

(Dubravka Savić, novosti.rs)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.