Naš čovek je tamo preko i žedan i gladan… (foto)

Ovo su priče ljudi koji su otišli iz BiH, pa se vratili.

Val iseljavanja državljana BiH u zemlje Evropske unije još uvek ne jenjava i svakodnevno je sve više ljudi koji, u trci „trbuhom za hlebom“, odlaze put zemalja EU.

Ipak, odlazak velikog broja mladih ljudi je ono što najviše zabrinjava.

Najčešće odredište svih onih koji odu u inostranstvo jeste Nemačka, gde je, tvrde mnogi, dovoljno samo doći, a posao, plata i stan već vas čekaju.

Da nije tako, potvrdilo je nekoliko sagovornika „Večernjeg lista“, koji su probali život van Bosne i Hercegovine, a zatim se i vratili u rodni kraj, savetujući one koji odlaze da dobro promisle o svom životnom putu.

– Otišao sam u Nemačku zbog finansijskih poteškoća, ali sam tamo izdržao samo godinu dana. Bilo je teško jer mi je porodica ostala ovde. Ja sam život tamo iskusio na vlastitoj koži, tako da ne bih nikome poželeo da ode iz nekakvog inata u Nemačku. Gorak je to hleb – priča Mario Čutura o svom iskustvu, navodeći da je tamo radio na baušteli od 9 do 10 sati, u gotovo svim vremenskim uslovima.

Takođe, požalio se i na poslodavce, koji često ne „igraju“ u korist radnika, ali i na troškove koji su, kako tvrdi, preveliki za radnike. To su neki od razloga da Mario donese odluku o povratku u rodnu BiH, baš kao i njegov sugrađanin Tomislav Bešlić, koji je u Nemačkoj izdržao pola godine.

– Nigde se ne živi bolje nego u Hercegovini. Ovde se s malo može puno toga, a tamo, u Nemačkoj, tamo je naš čovek i gladan i žedan. Skup je tamo život, nije to kako se ovde misli. Naši ljudi nisu upoznati sa situacijom tamo, možda je nekad u Nemačkoj bilo puno bolje, ali sada velik broj naših ljudi, pogotovo onih koji rade na baušteli, a takvih je najviše, živi u neljudskim uslovima – ističe Tomislav, pa dodaje kako je ovdje Amerika, u odnosu na Nemačku, „samo puno naših ljudi to još ne vidi“.

Ovakve navode za „Večernji list“ potvrdio je i Ivan Čutura, 28-godišnjag iz Posušja koji je u Nemačku otišao iz radoznalosti.

– Radio sam u fabrici koja se bavi kloniranjem biljaka. Tu sam počeo najprije raditi u laboratoriju, da bi nakon nekog vremena postao voditelj smene, a zatim zamenik voditelja laboratorija. Uz to sam vikendom radio dodatne poslove u restoranima – počinje svoju priču Ivan.

Kaže kako primanja zavise od toga koji se poslovi obavljaju i u kojim delovima Nemačke.

– Obično je severna Nemačka po primanjima slabija u odnosu na južni deo, tako da oni koji odlaze tamo uglavnom znaju koji će ih poslovi zapasti. Reč je o baušteli, restoranima i slično Posao u struci teško je dobiti iako verovatno i to neki uspeju – nastavlja Ivan, te dodaje da, iako je imao dobra primanja, odluku o povratku je veoma lako i brzo doneo, budući da mu nije prijao nedostatak društva u Nemačkoj, ali i težak život koji svako vodi za sebe tamo, u tuđini.

Zbog toga je i odlučio, sa prijateljem, osnovati biznis, a koji će pomoći ljudima da ne budu prisiljeni otići van BiH.

– Cilj nam je pomoći ljudima da ostanu i da rade u Posušju, jer ovde se s 1000 KM živi puno lagodnije nego tamo s 1500 evra – zaključuje Ivan ovaj razgovor.

(blic.rs)

• NIKO se od naših tamo ne obogati. U najboljem slučaju žive kao niža srednja klasa, a inženjeri i lekari kao srednja klasa. Bogati su jedino kad se vrate u svoje selo pa naprave kuću na tri sprata sa lavovima i liftom. (Miki 75)

Napišite i Vi šta mislite o ovoj temi na Forumu Krstarice…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.