Nikad nisu pronađeni: Misteriozno ostrvo krije tajnu nestanka svetioničara

Hebridi su neravni škotski arhipelag okružen maglom, čije nazubljene stene izbijaju iz Severnog mora poput očnjaka nekog vodenog Levijatana. Međutim, kada su dani vedri, voda postaje plava, a ostrva, obasjana sunčevom svetlošću, izgledaju idilično. I 26. decembar 1900. bio je jedan takav dan, prema kapetanu Džejmsu Harviju, koji je na ostrva Flanan stigao kako bi dostavio namirnice trojici svetioničara na ostrvu Eilean Mor.

Ali uprkos lepom vremenu, kapetan je imao predosećaj da nešto nije kako treba. Približavao se obali sa drugim svetioničarem Džejmsom Murom koji je kasnio šest dana zbog lošeg vremena. Međutim, kada su se približili obali videli su da zastava nije podignuta, niko ih nije nestrpljivo dočekao, kao što je to bio običaj. Zatrubio je i dao svetlosni signal, ali sve je ostalo bez odgovora. Kad je Mur zakoračio na obalu i ušao u svetionik, video je da kamin nije bio upaljen već danima. Scena koju su zatekli ostaće misterija narednih skoro 120 godina.

Svi satovi bili su zaustavljeni, kreveti namešteni, a nedostajala su i dva od tri impregnirana kaputa koje bi nosili u zimskim mesecima. Opsežna potraga potvrdila je ono što je Mur posumnjao: sva trojica su nestala bez traga.

Džejms Dukat (43), Donald MekArtur (40) i Tomas Maršal (28), bili su jedni od prvih svetioničara na Eilean Mor i, u vreme njihovog nestanka, jedini stanovnici ostrva. U sedmom veku jedan irski sveštenik, sv. Flanan, sagradio je kapelicu na Eilean Moru, čije ruševine i danas stoje. Međutim, ubrzo nakon posvećenja građevine, irski sveštenik i njegovi sledbenici pobegli su sa ostrva tvrdeći da ih muče ‘čarobna bića’. Priče o mitskoj rasi ‘malih ljudi’ o kojima su pričali meštani okolnih ostrva i dalje su kružile. Pastiri koji su se brinuli samo za stalne stanovnike ostrvca, a to su bile ovce, nazvali su ostrvo ‘tuđa zemlja’ i nikad tamo nisu želeli da prenoće.

Međutim, i pored takvog ugleda Eilean Mor, Svetioničarski odbor odlučio je da izgradi svetionik na ostrvu 1895. godine. Nestanak se dogodio samo godinu dana nakon što je svetionik dovršen – 7. decembra 1899. Još 15. decembra 1900. dakle desetak dana pre no što su Mure i Harvi stigli na svetionik, sa broda Cosmopolitan Line Steamers kapetan je javio da na svetioniku Eilean Mor ne gori svetlo. Ali, niko nije prosledio poruku Svetioničarskom odboru.

Ubrzo nakon Mureovog strašnog otkrića, nadležni Upravnog odbora Northern Lighthousea Robert Muirhed pokrenuo je istragu. Volonteri koji su pretraživali ostrvo pronašli su da nedostaje kutija s konopcima za sidrenje, iako je bila čvrsto uglavljena u pukotinu i dobro pričvršćena. ‘Bilo je očigledno da je morala neka velika sila da je isčupa“, zapisali su, a prenosi portal Ozy.

Ovaj prvi dokaz doveo je Muirheda do zaključka da su muškarci pokušali da stabilišu kutiju konopaca za privezivanje i da ih je povukao talas. Ali nisu svi u Upravi severnog svetionika bili uvereni u tu priču. Zašto nijedno telo nije bilo izbačeno na obalu? Zašto je jedan od muškaraca otišao bez kaputa usred silnog vetra bez kog se nije moglo napolje? I kako bi tri iskusna pomorca baš tako lako odneo talas?

Decenijama kasnije, priča je postala još bizarnija. U knjizi iz 1965. citirana je publikacija časopisa iz 1920-ih o završnim unosima dnevnika svetioničara od 12. do 15. decembra 1900. godine. Ovaj dokument, navodno je napisao Tomas Maršal. Pisao je da je harala velika oluja, tako jaka da su se sva trojica bojala za svoje živote. Mek Artur je plakao i molio u uglu dok je Dukat, stariji čuvar, navodno sedeo u tišini, ošamućen. Poslednji unos glasi: »Oluja je završila. More mirno. Bog je iznad svih. „, prenosi Express.hr.

Sve to dovelo je do novih pretpostavki – da li jedan ubio drugu dvojicu, pa onda sebe?

Druge teorije gledaju na tajnovitu istoriju ostrva Eilean Mor i tu traže odgovore, tvrdeći da su muškarce odvela tzv. čarobna bića. Treći pak da su ih oteli vanzemaljci, četvrti veruju u gusarski napad, pa čudovište iz Loh Nesa… Međutim, uprkos ezoteričnim pretpostavkama koje su se više od jednog veka ispredale oko nestanka svetioničara, mnogi stručnjaci tvrde da nema misterije i nikada je nije bilo.

Godine 2015., prirodnjak Džon Lav objavio je u svojoj knjizi ‘ Prirodna istorija svetionika’, da je nestanak lako objašnjiv i da je trojicu svetioničara naprosto povukao talas u okean.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike