Inteligencija se ne meri samo IQ testom. Ona se gradi kroz svakodnevne odluke, način na koji slušate druge i spremnost da promenite mišljenje. Psiholozi tvrde da postoji sedam navika koje odaju nizak nivo inteligencije brže nego bilo koji test.
Šta tačno otkriva nizak nivo inteligencije u ponašanju
Reč je o obrascima koje ponavljate godinama, a da toga niste svesni.
Istraživanja u oblasti kognitivne psihologije pokazuju da ograničena sposobnost rasuđivanja retko ide sama. Prati je niz sitnih navika koje sabotiraju i posao i odnose.
Dobra vest: svaka od njih može da se promeni ako prestanete da je branite.
1. Nedostatak radoznalosti posle dvadesete
Ljudi sa razvijenim umom postavljaju pitanja i kada misle da već znaju odgovor. Ajnštajn je sebe opisao kao osobu bez posebnih talenata, samo strastveno radoznalu. Ako ste prestali da se pitate kako stvari funkcionišu, vaš mozak je u režimu mirovanja. Otvorite Vikipediju nasumično jednom dnevno. To je sve.
2. Hronično odlaganje obaveza koje nije lenjost
Povremeno odlaganje je normalno. Hronično prokrastiniranje je signal slabog planiranja i straha od odluka. Takve osobe žive u stalnoj krivici i pod stresom su čak i kada se odmaraju. Podelite veliki zadatak na korake od petnaest minuta i krenite od najružnijeg dela. Trik je da ne čekate inspiraciju.
3. Slušate da odgovorite, a ne da razumete
Većina ljudi u razgovoru već smišlja repliku dok sagovornik priča. To je slaba obrada informacija upakovana u pristojan osmeh. Aktivno slušanje znači da povremeno postavite pitanje koje pokazuje da ste razumeli suštinu, a ne samo reči. Ova vežba menja kvalitet svake veze koju imate.
4. Tvrdoglavost pred promenama je skupa
Prilagodljivost je možda najjača odlika razvijenog uma. Osobe koje se grčevito drže navika koje više ne rade staju u mestu, dok ih okolina prestiže. Kognitivna fleksibilnost znači da pristanete da menjate mišljenje kada dobijete nove podatke. To nije slabost. To je inteligencija na delu.
5. Preveliko samopouzdanje u sopstveno znanje
Postoji tanka linija između sigurnosti u sebe i uverenja da uvek imate pravo. Druga varijanta je pouzdan pokazatelj niske inteligencije, jer zatvara vrata svakom učenju. Najpametniji ljudi koje sam sreo počinju rečenice sa „možda grešim, ali“. Sokratov „znam da ništa ne znam“ nije lažna skromnost, već operativni princip.
6. Automatsko odbacivanje tuđih mišljenja
Ako vam stav drugog čoveka odmah zazvuči glupo, pauzirajte. Možda jeste glup. Možda ste ga loše razumeli. Ljudi koji odbacuju različite stavove bez razmišljanja često su slabi u empatiji i kritičkom mišljenju. Slabija kognitivna fleksibilnost retko ide sama, najčešće je prati i sklonost ka brzim, površnim sudovima.
7. Život bez samorefleksije
Ovo je najveći krivac na spisku. Bez navike da zastanete i pogledate svoje postupke, ponavljate iste greške decenijama. Samorefleksija ne zahteva terapeuta ni meditaciju na planini. Dovoljno je deset minuta dnevno, olovka i pitanje „šta sam danas mogao bolje“. Ljudi koji ovo rade napreduju, ostali se vrte u krug.
Da li je nizak nivo inteligencije trajno stanje
Ne. Inteligencija je delom nasleđena, ali velikim delom je rezultat navika i okruženja.
Mozak ostaje plastičan ceo život, što znači da svaka od navedenih navika može da se zameni boljom uz nekoliko meseci doslednog rada.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com