Odspavajte ali pazite: Evo koliko bi popodnevna dremka trebalo da traje

Kada se osećate kao da se niste dobro naspavali, popodnevno dremanje može biti jedan od najboljih načina za vraćanje energije tokom dana. Međutim, važno je da shvatite pravilnu tehniku ​​dremanja jer ako to uradite pogrešno, mogli biste se osećati još umornije i poremetiti noćni san.

Zato je stručnjak za spavanje Kira Pričard otkrila najbolje savete za savršeno dremanje.

Koliko bi trebalo da traje ideala dremka?

Dremanje je super za telo, ali nije dobro predugo dremati. Pričard objašnjava da, budući da se san događa u ciklusima, važno je odabrati dužinu spavanja koja odgovara zahtevima vašeg dana.

Normalan ciklus spavanja traje oko 90 minuta i počinje lakšim fazama sna pre ulaska u duboki san s brzim pokretima očiju (REM).

30-60 minuta dremanja

Ova dužina može se činiti primamljivom jer ne traje dugo. Međutim, ova dremanja vas obično šalju u dublju treću i četvrtu fazu sna. Dakle, kada se probudite, možete doživeti inerciju spavanja, što je prelazni stepen između sna i budnosti. Zbog toga se možete osećati umorno i pospano, što može uticati na ostatak dana.

90-minutna dremka

Ovo dremanja je savršene dužine jer vam omogućuje da završite jedan puni ciklus spavanja. Budući da ste iskusili svaku fazu sna u tih 90 minuta, obično se lako probudite iz ovog dremanja, osećate se osveženo i budnije.

Dremanje za puni ciklus spavanja pomaže da se podstakne kreativnost i poboljša proceduralno i emocionalno pamćenje. Ali pokušajte da izbegnete dremanje od 90 minuta u toku od sedam sati od planiranog odlaska na spavanje, jer bi vam to moglo poremetiti noćni san.

10-20-minutna dremanja

U slučaju da u svom rasporedu nemate vremena za 90-minutno dremanje, 10 do 20 minutno dremanje takođe je odlično za povećanje energije i budnosti.

Obično u toku ove dužine ostajete u prve dve faze sporih pokreta očiju, što su najlakše faze sna. To znači da se možete lako probuditi iz njih te ćete ostati budni uz poboljšane nivoe performansi.

Koje je najbolje doba dana za dremanje?

Prema rečima Kire Pričard, najbolje vreme za dremanje je šest do osam sati nakon buđenja. To je obično između 13 i 15 sati za većinu ljudi.

Dremanje u bilo koje vreme nakon ovoga može omesti raspored spavanja i otežati spavanje noću. Stoga pokušajte da ne dremate kasnije od ranog poslepodneva ili nakon što prođe pola vremena od toga kada se obično budite i idete na spavanje.

Koje su zdravstvene prednosti dremanja?

Zbog dremanja ne samo da se osećate odmorno, već ono pruža i nekoliko mentalnih i fizičkih prednosti. Neke prednosti dremanja su:

Poboljšano raspoloženje – dremanje može značajno poboljšati raspoloženje i smanjiti negativne reakcije na anksioznost i strah.

Poboljšano pamćenje – dremanje pomaže da se usmeri i obnovi sećanje na ono što ste naučili ranije tokom dana u školi ili na poslu.

Kreativnost – dremanje može pomoći u stvaranju veza između različitih koncepata, što se onda može manifestovati kao povećana kreativnost ako dremate dovoljno dugo da uđete u REM fazu sna.

Oporavak – dremanje vam pomaže u oporavku od bolesti jer omogućuje vašem telu da nadoknadi energiju za borbu protiv virusne ili bakterijske infekcije.

3 koraka do savršenog dremanja

Korak 1

Najpre pronađite mirno mesto za drijemanje. Bilo bi idealno da imate mračno i relativno hladno mesto s minimalnim ometanjima. Kod kuće bi očigledan izbor bila vaša spavaća soba. Ali ako ste u kancelariji ili automobilu, maska ​​za oči i čepovi za uši mogu vam pomoći da blokirate spoljnu buku i svetlost.

Korak 2

Pre nego što odete da odremate, postavite alarm na vreme koliko želite da odspavate kako biste bili sigurni da nećete prespavati.

Korak 3

Ako ne možete da zaspite, pokušajte da se oslobodite stresa i opustite se vežbama disanja i progresivnim opuštanjem mišića.

Lezite zatvorenih očiju i polako udišite i izdišite.

– Dok udišete, usredsredite se na usmeravanje disanja nadole – prema stomaku. U sebi tokom disanja izgovarajte: ‘Udisanjem sam smiren, izdisanjem se opuštam’ – kaže Pričard.

– Nakon što ste nekoliko puta lagano udahnuli, počnite da napinjete grupe mišića dok dišete. Ova metoda zahteva da držite napetost mišića dok udišete i opuštate ih dok izdišete. Počnite s mišićima u glavi i vratu, a zatim pomerajte fokus niz druge delova tela. Napnite i opustite mišiće ramena, ruku, leđa, stomaka , bedara i tako dalje – dodala je.

Nakon dremanja

Ako se probudite iz dremanja s osećajem umora, ovi saveti vam mogu pomoći da se razbudite:

– Brza šetnja po suncu će vam pomoći da pokrenete svoje telo i vratite cirkadijalni ritam na pravi put.
– Ispijanje male šoljice kafe ili drugog izvora kofeina će vas brzo razbuditi.
– Možete se i umiti s hladnom vodom.

Utvrđeno je da je dremanje jednako efikasno kao i noćno spavanje što se tiče poboljšanja procesa pamćenja, međutim, Pričard naglašava da nijedno dremanje ne može da zameni noćni san i da bi dobar san noću trebalo da bude vaš prioritet, piše Mirror.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.