Oprez, može biti opasno: Da li ste HSP osoba?

Mnogi ljudi s godinama postaju osetljiviji, ali to nije isto što i biti HSP osoba

Razmišljate li još o svim onim groznim stvarima koje vam je svekrva rekla pre nekoliko godina?

Govore li vam često da ne treba sve tako ‘ da uzimate k srcu’? Ne mora biti da nešto s vama nije u redu – možda ste samo HSP (Highly Sensitive Person), jako osetljiva osoba, piše 24sata.hr.

HSP ili hiperosetljiva osoba je, ukratko, osoba koja sve proživljava dublje, a često i duže nego drugi. Možda ste i osetljiviji na nadražaje iz okoline pa vam smetaju velike gužve, buka, pa čak i pre jarka, fluorescentna svetla i nagle promene vremena.

Prema psihoterapeutkinji i autoriki knjige ‘Handbook for Highly Sensitive People’ (Priručnik za hipersenzibilne osobe) Mel Kolins od pet ljudi jedna osoba spada u ovu grupu. Pre nego se školovala za psihoterapeutkinju Kolins je radila kao upravnica zatvora. Kaže da se u to vreme ‘svakodnevno borila s prevelikim intenzitetom svojih osećaja’.

Radijski voditelj Džeremi Vajn je prošle godine na stanici Radio 2 ugostio Kolins koja je, kako on kaže, donela neviđenu slušanost. A Vajn je rekao da se i on smatra HSP ličnosti i da je, prema rečima Kolins, jedini radijski DJ koji se konstantno žali da su slušalice nameštene na preglasno, i koji plače kad se osoba javi u emisiju i kaže da nikad u životu nije imala pravog prijatelja.

– Mnogo je takvih kao što je on, ljudi koje se poput dece nazivaju sramežljivima i preosetljivima – kaže Kolins.

O konceptu ‘urođene osetljivosti’ prvi je pričao začetnik analitičke psihologije, švajcarski psiholog i psihijatar Karl Gustav Jung. U novije je vreme američka psihološkinja dr Elejn Aron zaključila da je preterana osetljivost urođena karakterna crta a ne mana – kod takvih se ljudi jače aktiviraju delovi mozga koji su uključeni i kod povećane svesti o stvarima i kod osećaja empatije.

Ali kako kaže Kolins, takvi se ljudi često na kraju osećaju usamljeno i izovano a ključ uspešnog življenja s tom crtom je u otkrivanju svakog takvog pojedinca zašto reaguje na određeni način, te da svoju hiperosetljivost vidi kao dar a ne manu.

Mnogi ljudi s godinama postaju osetljiviji, ali to nije isto što i biti HSP osoba, što znači imati psihološki definisanu osobinu ličnosti s ‘osetljivijim senzornim procesom’.

– Ako HSP osoba u porodici ima neku odraslu osobu koja baš i ne ceni osećajnost, verovatno će joj se ukoreniti mišljenje da ‘nije dovoljno dobra/dobar’. Zato se nemojte upoređivati s drugim ljudima koji nemaju ovu crtu već slavite sebe i svoju posebnost. Jedan način je da svaki dan započnete s afirmacijskom izjavom poput ‘Poseban sam’ ili ‘Svoju osećajnost prihvatam kao dar’.

Mnogo ljudi s ovom osobinom imaju u prošlosti celi niz propalih ljubavnih veza, bilo zato što partner nije shvatao njihovu ličnost, ili su se same povukle kad bi ih preplavili osjćaji zbog raznih nadražaja. Neki i prikrivaju kakvi su jer se pribojavaju osude zbog svoje prevelike osećajnosti. Kao rezultat svega toga, često završe u vezi s nekim s kim ne osećaju pravu povezanost, ili pak s narcisoidnim i zavisničkim ličnostima.

– Osvestite se kakvi su vam odnosi s drugima. Jeste li, na primjr, vi ti koji sve organizuju dok ovaj drugi sjedi i čeka? Postoji li ikakva ravnoteža u onome što dajete i primate? Ako ne, uvedite je i postavite drugačija pravila.

Promislite brinete li stalno zbog ljudi s kojima se družite, a kasnije se osećate prazno? Ako je tako, prijatelji su vam se emotivno ‘zakačili za vas’.

– Predočite sebi sve za koje mislite da su se možda zakačili za vas na ovaj način. Zamislite na koje vas načine iscrpljuju, a onda samo zamislite kako ih od sebe udaljavate

Ako ne slušaju svoja tela, hipersenzibilne osobe lako mogu ‘pregoreti’, verovatno jer im se luči više kortizola ili hormona stresa. To može rezultirati nesanicom, anksioznošću, čak i depresijom i letargijom.

– Isprobajte takozvanu ATC metodu (Avoid, Control or Escape), izbegavajte, kontrolišite ili pobegnite.

Kako kaže Kolins, reč je o jednostavnoj metodi koju je ona preuzela iz zatvora u kojem je radila. Dobro ju je primeniti kada znate da će situacija u kojoj ste postati pre stimulativna za vas. Ako situaciju ne možete izbeći, a osećate da vam je previše, na kratko izađite iz prostorije ili stana. A ako ni to nije dovoljno, dopustite sebi ponekad beg iz raznih situacija (od zabave do posla).

Mnoge osobe s ovom karakternom crtom osećaju potrebu da promene posao jer misle da, ako se sada ne osećaju ispunjeno, trebaju tražiti nešto drugo što će raditi, a što će im pružiti taj osećaj. No često nisu svesni da neispunjenost ne dolazi od posla.

– Napravite popis svih poslova koje ste radili do danas. Napišite koje ste veštine na njima stekli i zapitajte se šta ste od kojeg posla dobili.

Jeste li svesni unutrašnjeg glasa koji vas često kritikuje? Ego ima više ličnosti, a unutrašnja kritika je često najglasnija kod preosetljivih osoba. Neki ga ignorišu ok ga drugi pokušavaju potisnuti, no glas se samo privremeno stiša.

– Najefikasnije je da se pokušate sprijateljiti s tim glasom kritike. Predočite si ga i dajte mu ime. Čiji glas zapravo čujete? Na primer, je li vas nekad učiteljica u školi nazvala glupima? Ovako ćete shvatiti odakle ta kritika dolazi. No nemojte uvek verovati tom glasu, izvažite i to što govori i dajte protuargumente tipa ‘Kako te uspeli to i to ako ste stvarno glupi?’

Za hipersenzibilne osobe praštanje može biti izazov zbog ‘težine’ tog emotivnog procesa, boli, laži i izdaje.

– Da bismo zaista oprostili, trebamo dopustiti da osetimo sve emocije koje postoje. Promislite kad ste ih već osetili. Na primer, ako vas je prijatelj izneverio u zadnji tren, možda postoji neka starija uspomena koja vam je bolna i zbog koje na njegovu izdaju gledate puni ljutnje. A pogledajte i širu sliku i promislite biste li trebali uspostaviti čvršće granice prema onima koji vas loše tretiraju?

Senzibilni ljudi su jako osetljivi i na fizičku bol, a mogu biti i osetljivi na poremećaje poput hroničnog umora ili nesanice. Mnogi pate i od alergija, netolerancija na hranu i probavnih smetnji.

– Idite proveriti sve što vas muči da isključite bolesti i poremećaje. Redovno vežbajte ili se relaksirajte u kadi. Vitamin B i magnezijum će vam isto pomoći da se opustite, a nipošto na svoju osetljivost nemojte gledati kao na manu.

Proverite jeste li preosetljivi. Rešite kviz, stavite crticu pored tačnog odgovora:

1. Često vam govore da biste trebali biti manje ojetljivi i da morate ojačati?

2. Sve osećate snažnije nego drugi?

3. Ne ojećate se prijatno kad je kraj vas velika grupa ljudi?

4. Osetljivi ste na zvuk, gužve i/ili tuđu negativnost? Često želite da pobegnete u takvim situacijama?

5. Intuitivni ste i možete osetiti da nešto nije u redu i kad drugi to ne znaju?

6. Puno pažnje posvećujete detaljima, perfekcionist ste?

7. Skoro uvek možete videti i širu sliku stvari?

8. Ignorišete kad vam telo poručuje da mu je previše 1 – 5 i 8 i 9. pa se na kraju osećate iscrpljeno kao da ste pregoreli?

9. Na vas utiče raspoloženje drugih, istroši vas, dok drugi priznaju da se uz vas osećaju bolje?

10. Ponekad osećate duboku bol i zatvarate se kad vas kritikuju, sude, varaju ili vam lažu. Čak možda osećate da nikad nećete preći preko toga

11. Iskusili ste disocijaciju (udaljavanje od vlastitog tela) kad vam je teško i stalno sanjarite?

– Ako ste potvrdno odgovorili na sedam od 11 vrlo je verovatno da ste hipersenzibilni. Nešto manje od sedam potvrdnih, pogotovo ako su te tvrdnje za vas itekako istinite, može značiti da o sebi mislite da ste hipersenzibilni (pogotovo ako su vam tačne tvrdnje od 1 do 5, 8 i 9.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike