Otkrivamo mračnu tajnu o deci bogataša
Mladi iz imućnih porodica ne živi tako srećnim životom kako se to obično smatra, često su depresivni i anksiozni, a kao glavni problem ističu malo vremena koje dobijaju od prezauzetih roditelja.
U svakoj zajednici postoji jedan manji broj ljudi koji su prema kriterijumima date zajednice označeni kao bogati. Po pravilu je odnos zajednice prema bogatim pojedincima i porodicama dvostruk: s jedne strane divljenje i želja da se živi njihovim životom, a s druge, neka vrsta neprijateljskog odnosa prožetog zavišću. Uglavnom zbog toga što pripadnici zajednice u bogatima ne vide ljude koji su isti kao i oni, oni se ne poistovećuju sa bogatima i nemaju empatiju za njihove probleme.
U korenu nečije želje za postizanjem bogatstva često je htenje da se vlastitoj deci omogući onaj pretpostavljeni kvalitet života dece bogatih.
Droga, alkohol i delikvencija
Mnogima je iznenađujuće da sudbine bogate dece, ali i ozbiljna strana istraživanja te populacije, pokazuju da je život bogate dece veoma često opterećen različitim problemima koji utiču na formiranje njihove odrasle ličnosti.
Uopšteno se smatra da je siromaštvo važan faktor rizika koji doprinosi da mladi kreću putem droga, alkohola i delinkvencije. Međutim, američka istraživanja pokazuju da mladi iz bogatih porodica imaju sličnu procentualnu zastupljenost alkoholizma, uzimanja droga i delinkvencije u odnosu na one iz siromašnih. U grupi mladih iz bogatih porodica povišena je zastupljenost depresivnosti i anksioznosti. Ovi podaci ukazuju da znatan procenat dece i mladih iz bogatih porodica ne živi tako srećnim životom kako se to obično smatra.
Glavni problem dece bogatih jeste u tome što su premalo u kontaktu sa svojim prezauzetim roditeljima. Uprkos tome veliki deo dece bogatih ne pokazuje značajnija odstupanja u razvoju sve do početka puberteta, u proseku oko 13. godine. To je period u kojem izgrađuju svoj identitet i u grupi vršnjaka preuzimaju ulogu „bogataša”. Oni se trude da među svojim vršnjacima imaju status „zvezde” koja je istovremeno predmet grupnog divljenja i zavisti. Kako je njihov identitet i status u grupi zasnovan na materijalnim privilegijama, oni počinju da koriste materijalne stvari i trošenje novca kao statusne simbole koji ih „izdižu” iznad ostalih.
Ukoliko potiču iz porodice koja smatra da je njeno bogatstvo dokaz da su sposobniji i bolji od drugih, oni mogu usvojiti stav više vrednosti. Kako druge doživljavaju kao manje vredne, razvijaju narcisoidne crte ličnosti što znači da im nedostaje saosećajnost i empatičnost do drugih, kao i sposobnost dubljeg emocionalnog vezivanja. Zbog toga imaju sklonost da u konfliktima ponižavaju druge. Znajući da u grupi vršnjaka nemaju iskrene prijatelje osećaju se usamljeno jer su svesni da su svoj status ostvarili trošenjem novca da bi druge impresionirali.
Deca bogatih imaju veću šansu da postanu plen ili žrtve drugih. Nije reč o uobičajenom strahu bogatih da će im dete biti kidnapovano, već o hroničnom iskorišćavanju. Tako je, na primer, ustanovljeno je da što tinejdžer ima veći džeparac, to je veći rizik da ga neko navede da uzima i kupuje drogu.
Deca bogatih često imaju problem sa motivacijom i ambicijom. Najčešće zauzimaju „aristokratsku poziciju” i očekuju da mnoge stvari dobiju ne zbog toga što su se potrudili da nešto urade već zbog toga što misle da im nešto prirodno pripada zbog statusa koji imaju. U tom slučaju imaju nedostatak radnih navika, a pokazuju sklonost hedonizmu i pasivnosti. Kada uđu u ulogu „bogatog naslednika”, tada životare u potrazi za stalnom zabavom, čekajući dan kada će preuzeti kontrolu nad bogatstvom.
Prerano–prebrzo–previše
Česta vaspitna greška bogatih roditelja koji osećaju krivicu zbog zanemarivanja dece da im ugađaju po principu „prerano–prebrzo–previše”. Kada deci omoguće najzanimljivija putovanja i najuzbudljivije zabave, oduzimaju im mogućnost da kasnije u životu žude za nečim što nisu ranije doživeli.
Jedno američko istraživanje je pokazalo da ona deca bogatih koja su kasnije u životu ostvarila uspešan i zadovoljan život dolaze iz porodica koje sebe nisu označavale kao bogate i nisu deci govorila da će biti bogati naslednici.
Zato bogati roditelji treba da znaju da su njihova privilegovana deca zapravo u rizičnoj grupi koja zahteva posebnu pažnju roditelja i usmerenje ka životnoj poziciji samopoštovanja i poštovanja drugih.
(Zoran Milivojević, Politika)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.